Београд је тињао под летњим сунцем.

Belgrade simmered under the summer sun.

Деца су се играла на улици, смејући се и вичући.

Children played on the street, laughing and shouting.

Међу њима, Јован је био најразигранији.

Among them, Jovan was the most playful.

Трчао је, скакао и уживао у сваком тренутку.

He ran, jumped, and enjoyed every moment.

Ипак, његова мајка Милица није могла да потпуно ужива у том призору.

Yet, his mother Milica couldn't completely enjoy the sight.

Док је седела на балкону, ваздух је био тежак.

As she sat on the balcony, the air felt heavy.

"Јоване, припази мало!

"Jovan, be careful!"

", дозвала је он са бриге.

she called out with concern.

Знала је да њен син има астму и да може бити опасно ако се превише замори.

She knew her son had asthma and that it could be dangerous if he overexerted himself.

Јован је само махнуо руком и наставио да се игра.

Jovan just waved his hand and continued playing.

Милица је и даље била на опрезу.

Milica remained vigilant.

Она је сваког дана покушавала да чини све што је у њеној моћи да Јовану буде боље, али понекад се осећала беспомоћно.

She tried every day to do everything in her power to make Jovan feel better, but sometimes she felt helpless.

Жељела је да њен син има нормално детињство, али астма је увек била ту, као неки мрачни облак.

She wanted her son to have a normal childhood, but asthma always hovered, like a dark cloud.

Одједном, чуо се Јованов кашљање.

Suddenly, she heard Jovan coughing.

Милица је скочила са столице.

Milica jumped up from her chair.

Јован је стајао у средини дворишта, покушавајући да дође до даха.

Jovan stood in the middle of the yard, struggling to catch his breath.

"Јоване, одмах дођи овамо!

"Jovan, come here right now!"

", рекла је хитно.

she said urgently.

Он је почео да се споро креће ка њој, али кашљање је постајало све горе.

He began moving slowly towards her, but the coughing worsened.

Милица је појурио до њега, узе га у наручје и понесе глухо напоље.

Milica rushed to him, picked him up in her arms, and carried him out.

"Издржи, мали", рекла је са сузама у очима.

"Hold on, little one," she said, tears in her eyes.

Знала је да ће морати брзо да одлучи шта да ради.

She knew she had to decide quickly what to do.

"Инхалатор је у кући", помислила је, али није била сигурна да ће бити довољно.

"The inhaler is in the house," she thought, but she wasn't sure it would be enough.

Одлучила је да га одмах одведе у болницу.

She decided to take him to the hospital immediately.

"Морам да га одведем у болницу", рекла је сама себи, и тркнула ка ауту.

"I have to take him to the hospital," she told herself and hurried to the car.

Цело време, Јован је покушавао да дође до даха.

The whole time, Jovan struggled to breathe.

Милица га је погледала у огледалу и прошаптала: "Мама је уз тебе.

Milica looked at him in the mirror and whispered, "Mommy is with you."

"Возила је брзо, али опрезно.

She drove quickly but cautiously.

Дошли су до болнице, и лекари су одмах прионули на посао.

They reached the hospital, and the doctors immediately took action.

"Мораће да остане овде неко време", рекао је доктор.

"He'll need to stay here for a while," the doctor said.

Милица је седела поред његове постеље, држала му руку и миловала косу.

Milica sat by his bedside, holding his hand and stroking his hair.

После неког времена, Јован је коначно дошао до даха и отворио очи.

After some time, Jovan finally caught his breath and opened his eyes.

Погледао је мајку, а у његовим очима се видела захвалност.

He looked at his mother, and gratitude shone in his eyes.

"Жао ми је, мама", прошаптао је.

"I'm sorry, Mom," he whispered.

"Ништа, мали.

"It's nothing, little one.

Само теби је важно.

Only you matter.

Морамо се пажљиво играти, али ти ћеш увек бити мој весели дечак", рекла је Милица и пољубила га у чело.

We have to play carefully, but you'll always be my joyful boy," Milica said and kissed him on the forehead.

Обоје су знали да ће морати да нађу средину између забаве и безбедности.

Both knew they would have to find a balance between fun and safety.

Милица је научила да верује Јовану, а Јован је постао свестан своје болести и мајчине бриге.

Milica learned to trust Jovan, and Jovan became aware of his illness and his mother's concern.

И тако, у летњем Београду, Милица и Јован су пронашли заједнички језик.

And so, in the summer of Belgrade, Milica and Jovan found common ground.

Љубав и разумевање су их учинили јачим, и спремним да се суоче са било којим изазовом који ће им лето донети.

Love and understanding made them stronger, ready to face any challenge summer might bring.