Београд је био жив летњег јутра.

Belgrade was bustling on that summer morning.

Мирис свежег воћа и поврћа ширио се пијацом код бирачког места.

The smell of fresh fruits and vegetables spread through the market at the polling place.

Људи су журили да обаве куповину пре гласања.

People were hurrying to finish their shopping before voting.

Мира је корачала одлучно, носећи малу, црвену торбу преко рамена.

Mira walked determinedly, carrying a small red bag over her shoulder.

Њена мисија данас била је гласање.

Her mission today was to vote.

Била је млада жена пуна ентузијазма за друштвене проблеме.

She was a young woman full of enthusiasm for social issues.

Жарко је желела да охрабри друге да гласају.

She eagerly wanted to encourage others to vote.

Успут је срела Ивана, средовечног човека који је изгледао уморно.

On the way, she met Ivan, a middle-aged man who looked tired.

„Здраво, Иване!

"Hello, Ivan!"

“ рекла је мирно, али са искром у очима.

she said calmly but with a spark in her eyes.

„Да ли ћеш гласати данас?

"Are you going to vote today?"

“Иван је уздахнуо.

Ivan sighed.

„Наравно, радије бих брзо завршио куповину и гласање.

"Of course, I'd rather quickly finish shopping and voting.

Политика ме више не занима.

Politics no longer interest me."

“Мира се није дала обесхрабрити.

Mira wasn't discouraged.

Упитала га је шта мисли о изборима, али он је само одмахнуо руком.

She asked him what he thought about the elections, but he just waved his hand dismissively.

Одлучила је да купи неке јабуке да би продужила разговор.

She decided to buy some apples to prolong the conversation.

У том тренутку појавио се Драган, весео човек који је гласање видео као прилику да се дружи.

At that moment, Dragan appeared, a cheerful man who saw voting as an opportunity to socialize.

„Еј, Мира, Иване!

"Hey, Mira, Ivan!"

“ рекао је насмејано, „Дошао сам да купим нешто за ручак пре гласања.

he said with a smile, "I came to buy something for lunch before voting."

“Мира је видела прилику да направи разговор.

Mira saw an opportunity to start a conversation.

„Како сте вас двојица?

"How are the two of you?

Мислим да је важно да сви гласамо.

I think it's important that we all vote.

Сваки глас може направити разлику.

Every vote can make a difference."

“Драган се насмејао.

Dragan laughed.

„Ма, знаш како је, волим да видим старе пријатеље и можда да чујем нешто ново.

"Well, you know how it is, I love seeing old friends and maybe hearing something new."

“„Али,“ наставила је Мира озбиљно, „да ли си икада размишљао о томе колико су важни наши гласови?

"But," Mira continued seriously, "have you ever thought about how important our votes are?

Свако од нас може утицати на будућност.

Each one of us can influence the future."

“Иван је хтео да оде, али је срце осетило Мирину искреност.

Ivan wanted to leave, but he felt the sincerity in Mira's voice.

„Знаш, Мира, можда си у праву,“ рекао је полако.

"You know, Mira, maybe you're right," he said slowly.

Драган је климнуо главом.

Dragan nodded.

„Па, сад кад тако кажеш, стварно има нека важна питања која бих волео да видим решена.

"Well, now that you mention it, there are some important issues I'd like to see resolved."

“Разговор се наставио у врућем, али пријатном дану.

The conversation continued in the hot but pleasant day.

Мира је била срећна што је њена страст подстакла размену мишљења.

Mira was happy that her passion sparked an exchange of opinions.

Иван је осетио наду у срцу, а Драган је схватио да му је стало до питања више него што је мислио.

Ivan felt hope in his heart, and Dragan realized he cared about the issues more than he thought.

Након разговора, сви су отишли на бирачко место.

After the conversation, they all went to the polling station.

Иван је гласао са осећајем важности, а Драган са искреним интересовањем.

Ivan voted with a sense of importance, and Dragan with genuine interest.

Мира је осетила задовољство што је тим малим разговором допринела промени.

Mira felt satisfaction in knowing that her small conversation had made a difference.

Сунце је сијало још јаче док су сви излазили из школе где су гласали.

The sun was shining even brighter as they all exited the school where they had voted.

Како су се њих троје разишли, свако је носио осећај да су направили мали, али важан корак ка бољој будућности.

As the three of them parted ways, each carried a sense that they had taken a small but significant step toward a better future.