Дубоко унутар старог српског замка, звуци веселе музике и смеха испуњавали су зидове локалне таберне.

Deep inside the old Serbian castle, the sounds of cheerful music and laughter filled the walls of the local tavern.

Милан, млади шегрт ковача, седео је у ћошку, губећи се у сањарењу о витештву док је држао шољу пива.

Milan, a young blacksmith's apprentice, sat in a corner, lost in daydreams of knighthood while holding a mug of beer.

"Мораш учинити оно што је исправно," шаптао је сам себи, знајући да је заборавио рођендан своје мајке.

"You must do what is right," he whispered to himself, knowing that he had forgotten his mother's birthday.

Била је летња ноћ, топла и пуна живота, али Милан је био узнемирен.

It was a summer night, warm and full of life, but Milan was distressed.

Таберна се налазила на крају главне улице замка.

The tavern was located at the end of the castle's main street.

Њени дрвени гредама украшени зидови и топло светло бакљи давали су јој пријатан изглед.

Its wooden beams and warm torchlight gave it a cozy appearance.

Док је слушао разговоре локалних сељака и витезова, сетио се обећања које је дао мајци.

As he listened to the conversations of the local peasants and knights, he remembered the promise he made to his mother.

"Нећу заборавити твој рођендан, мајко," рекао је пре само недељу дана.

"I won't forget your birthday, Mother," he had said just a week ago.

Сада је имао само сат времена јер је пијаца ускоро затварала.

Now he had only an hour left as the market was soon closing.

"Милан!

"Milan!"

" чуо је груби глас свог шефа, ковача.

he heard the rough voice of his boss, the blacksmith.

"Имамо још посла!

"We have more work to do!

Мач неће сам себе направити!

The sword won't make itself!"

"Милан је требао донети важну одлуку.

Milan needed to make an important decision.

Срце му је треперило.

His heart was fluttering.

Погледао је кроз прозор и видео сунце како полако залази.

He looked out the window and saw the sun slowly setting.

Морао је да оде на пијацу.

He had to go to the market.

Изненада, Милан је одлучио.

Suddenly, Milan decided.

Чим је старац отишао да погледа друге алате, Милан је тихо измакао из радионице.

As soon as the old man turned to check some other tools, Milan quietly slipped out of the workshop.

Док је јурио кроз замак, чуо је познати глас.

As he raced through the castle, he heard a familiar voice.

"Милане!

"Milan!

Где мислиш да идеш?

Where do you think you're going?"

" Ковач је стајао на улазу у радионицу, скивајући поглед пун сумње и љутње.

The blacksmith stood at the workshop entrance, his gaze full of suspicion and anger.

Милан се окренуо и са ужасом прогутао.

Milan turned and swallowed with dread.

Морао је да му каже истину.

He had to tell him the truth.

"Господаре, заборавио сам важан дан.

"Master, I forgot an important day.

Морам да купим поклон за мајку.

I need to buy a gift for my mother.

Њен рођендан је данас," рекао је Милан, гласом пуним молбе.

It's her birthday today," Milan said, his voice full of pleading.

Ковач га је гледао неколико дугих тренутака, затим дубоко удахнуо и благо се насмејао.

The blacksmith stared at him for several long moments, then took a deep breath and smiled slightly.

"Иди, дечко.

"Go, boy.

Мајке су важне.

Mothers are important.

Него, брзо се врати.

But be quick.

Мач мора бити готов до сутра.

The sword must be finished by tomorrow."

"Милан потрча према пијаци.

Milan ran towards the market.

Људи су већ почели да пакују своје тезге, али један старији трговац видео је његову журбу.

People were already starting to pack up their stalls, but one older merchant noticed his haste.

"Младићу, шта ти треба?

"Young man, what do you need?"

" упитао је.

he asked.

"Поклон за мајку," одговорио је Милан, дахћући.

"A gift for my mother," Milan replied, panting.

Трговац му је дао најлепши везен шал и додао боцу медовине.

The merchant gave him the most beautiful embroidered shawl and added a bottle of mead.

Касније, у таберни, окупљали су се локални мештани.

Later, in the tavern, the local villagers gathered.

Миланово срце било је пуно радости.

Milan's heart was full of joy.

Мајка му је дошла, а Миланови пријатељи су припремили изненађење.

His mother had arrived, and Milan's friends had prepared a surprise.

"Срећан рођендан, мајко," рекао је Милан, предајући поклоне.

"Happy birthday, Mother," Milan said, handing over the gifts.

Мајка га је загрлила, а у таберни су се чуле здравице и песме.

His mother hugged him, and the tavern echoed with toasts and songs.

Та ноћ је променила Милана.

That night changed Milan.

Схватио је колико је важно ускладити рад и лични живот.

He realized how important it was to balance work and personal life.

Одлучио је да буде бољи син и одговорнији шегрт.

He decided to be a better son and a more responsible apprentice.

У локалној таберни замка, срећа и љубав испуниле су ваздух, остављајући сећања која ће Милан чувати заувек.

In the castle's local tavern, happiness and love filled the air, leaving memories that Milan would cherish forever.