Лето је донело мирис процветалих ливада и звуке раздрагане деце у селу.

Summer brought the scent of blooming meadows and the sounds of joyful children in the village.

Село је било као из бајке, са својим зеленим пољима и тржницама пуним свежег воћа и поврћа.

The village looked like something from a fairy tale, with its green fields and markets full of fresh fruits and vegetables.

Свако је познавао свакога и сви су радили заједно.

Everyone knew everyone else, and they all worked together.

Милица је живела са своје старом мајком Драганом.

Milica lived with her elderly mother, Dragana.

Драгана је била жена дубоко укорењена у традицијама села.

Dragana was a woman deeply rooted in the village traditions.

Вежући мараму око косе, увек је поучавала Милицу о важности заједништва и бриге о једни другима.

Tying a scarf around her hair, she would always teach Milica about the importance of community and caring for one another.

Али Милица је носила тежак терет на својим раменима.

But Milica carried a heavy burden on her shoulders.

Осећала је одговорност према мајци и селу, али истовремено је тежила слободи и животу изван граница села.

She felt responsible for her mother and the village, yet at the same time, she yearned for freedom and a life beyond the village boundaries.

Једног топлог летњег поподнева, док је заливањем цвећа размишљала, Милица је добила прилику за рад изван села.

One warm summer afternoon, while watering the flowers and lost in thought, Milica received an offer for a job outside the village.

И ту је почела борба у њеном срцу.

And thus began the struggle in her heart.

Како оставити мајку и своје обавезе?

How could she leave her mother and her responsibilities?

Али исто тако, како не остварити своје снове?

But equally, how could she not pursue her dreams?

Села је са Драганом на дрвеној клупи испред куће.

She sat with Dragana on a wooden bench in front of their house.

Зажелела је да јој објасни своје жеље, али није знала како.

She wanted to explain her desires but didn’t know how.

Драгана је приметила њену бригу.

Dragana noticed her concern.

"Шта је, чедо?" упитала је брижним гласом.

"What is it, my dear?" she asked in a caring voice.

"Мајко, добила сам понуду за посао у граду," почела је Милица, стежући руке у крилу.

"Mother, I’ve received a job offer in the city," Milica began, wringing her hands in her lap.

Драганине очи су се скупиле.

Dragana’s eyes narrowed.

"Зар желиш да оставиш своје село и мајку?"

"Do you wish to leave your village and your mother?"

Тензија је расла.

The tension grew.

Милица је објаснила своје снове, али Драгана није разумела.

Milica explained her dreams, but Dragana didn’t understand.

Никада није напустила село и тешко јој је било прихватити да би њена ћерка могла.

She had never left the village and found it hard to accept that her daughter might do so.

Неколико дана након те расправе, Драгана је пала болесна.

A few days after that argument, Dragana fell ill.

Милица је осећала огромну кривицу.

Milica felt immense guilt.

Како јој је могла помислити на одлазак, када је мајка толико зависи од ње?

How could she have thought about leaving when her mother depended on her so much?

Седећи поред мајчиног кревета, Милица је схватила колико је важно бити ту за онога кога волиш.

Sitting by her mother’s bedside, Milica realized how important it was to be there for the one you love.

Међутим, одлучила је да не одустаје од својих снова.

However, she decided not to give up on her dreams.

Када се Драгана опоравила, Милица је пронашла начин да се повежу с остатком света.

When Dragana recovered, Milica found a way to connect with the rest of the world.

Узела је интернет и почела да учи преко онлајн курсева.

She got the internet and began to learn through online courses.

Тако је нашао баланс између бриге о мајци и својих амбиција.

This way, she found a balance between caring for her mother and pursuing her ambitions.

Село је остало њихов дом, али је сада имало прозор ка свету.

The village remained their home, but now it had a window to the world.

Милица је пронашла срећу остајући на месту где припада, али истовремено ширећи своје видике.

Milica found happiness by staying in the place where she belonged while expanding her horizons.

Живеле су заједно, сада више повезане него икада, и са новим могућностима пред њима.

They lived together, more connected than ever, with new opportunities ahead of them.