На светлом цвећару, где лето пушта свој раскошни мирис, сунце је обасјавало сваку латицу, а птице су певале симфонију радости.

In the bright flower garden, where summer releases its splendid fragrance, the sun illuminated every petal, and birds sang a symphony of joy.

Милош, млади цвећар са искреном љубављу према цвету, био је више него обично узбуђен.

Miloš, a young florist with a sincere love for flowers, was more excited than usual.

Његова давнашња симпатија, Катарина, требало је да посети фарму данас.

His long-time crush, Katarina, was supposed to visit the farm today.

Док је корачао међу редовима у цветној башти, Милош је осећао благо дрхтање у рукама.

As he walked among the rows in the flower garden, Miloš felt a slight tremor in his hands.

Одлучио је да направи савршен букет за Катарину.

He decided to create the perfect bouquet for Katarina.

Његово срце је убрзало.

His heart sped up.

Свака латица, свака боја, морала је бити пажљиво изабрана.

Every petal, every color, had to be carefully chosen.

Али, шта да изабере?

But what should he select?

Лаванда и ружа, лале или сунцокрети?

Lavender and roses, tulips or sunflowers?

Дубоко је удахнуо и затворио очи.

He took a deep breath and closed his eyes.

Замислио је Катарину — њен осмех, њен весели глас.

He imagined Katarina—her smile, her cheerful voice.

Цветови који су га подсећали на њу били су најупечатљивији.

The flowers that reminded him of her were the most striking.

Сакупио је љубичасте лавандинце и нежне ружичасте руже, мало белих маргарита и неколико сунцокрета да дода зраке светлости.

He gathered purple lavenders and delicate pink roses, a few white daisies, and some sunflowers to add rays of light.

Када је све било постављено, прелепи букет био је у његовим рукама.

When everything was arranged, a beautiful bouquet was in his hands.

Милош је знао да је дошао тренутак истине.

Miloš knew that the moment of truth had come.

Видео је Катарину како му прилази кроз густо цветно поље, испуњена топлотом летњег дана.

He saw Katarina approaching him through the dense floral field, filled with the warmth of the summer day.

„Здраво, Милоше,“ рече Катарина, осмехујући се.

"Hello, Miloš," said Katarina, smiling.

„Здраво, Катарина,“ одговорио је Милош, држећи букет према њој. „Ово је за тебе. Надам се да ти се свиђа.“

"Hello, Katarina," Miloš replied, holding the bouquet out to her. "This is for you. I hope you like it."

Катарина је узела букет. Њене очи су засјале.

Katarina took the bouquet. Her eyes sparkled.

„Прелеп је,“ рекла је. „Хвала ти пуно.“

"It's beautiful," she said. "Thank you so much."

Док је мирисала цвеће, Милош је осетио како се његово срце полако смирује.

As she smelled the flowers, Miloš felt his heart slowly calm down.

У тај мах, његова нервоза је нестала, остављајући само тихи осећај тишине и задовољства.

At that moment, his nervousness disappeared, leaving only a quiet sense of peace and satisfaction.

„Било би лепо ако бисмо... можда изашли на пиће некад?“ предложила је Катарина, враћајући му поглед.

"It would be nice if we could... maybe go out for a drink sometime?" suggested Katarina, looking back at him.

Милош се осмехнуо, овога пута са више самопоуздања. „Волео бих то.“

Miloš smiled, this time with more confidence. "I would love that."

Цветна фарма је наставила да цвети у летњем сунцу, кријући причу о новој прилици која је настала међу њеним весело бојеним латицама.

The flower farm continued to bloom in the summer sun, concealing the story of a new opportunity that arose among its cheerfully colored petals.

Тиха љубав је процветала, баш као што је Милош увек веровао да ће се десити, само када се отвори срце и пусти искреност да буде водич.

A quiet love blossomed, just as Miloš had always believed it would, only when the heart is opened and sincerity is allowed to be the guide.