Сунце је било ниско на хоризонту, а одраз снежних честице светлуцао је као малени дијаманти.

The sun was low on the horizon, and the reflection of the snowflakes sparkled like tiny diamonds.

Планински одмаралиште Копаоник било је препуно људи у светлим јакнама, скије су плавиле около, а звук смеха и узбуђења био је свуда око њих.

The Kopaonik mountain resort was teeming with people in bright jackets, skis scattered around, and the sound of laughter and excitement was all around them.

У таквом окружењу Ана се осећала и нервозно и узбуђено.

In such surroundings, Ana felt both nervous and excited.

Борис је већ био на стази.

Boris was already on the slope.

Са његовим вештим покретима, као да је рођен за скијање.

With his skilled movements, it was as if he was born to ski.

Конфидентан и брз, био је у центру пажње, а Ана је свој страх држала прикривеним осмехом.

Confident and fast, he was the center of attention, and Ana hid her fear with a smile.

Ненад је био поред ње.

Nenad was beside her.

Његов топао глас и охрабрења били су све што јој је треба у тим тренуцима.

His warm voice and encouragement were all she needed in those moments.

„Можеш ти то, Ано“, рекао је Ненад.

"You can do it, Ana," Nenad said.

„Само веруј у себе.

"Just believe in yourself."

“Ана је дубоко удисала хладни ваздух, покушавајући да угуши страх који јој је обузимао срце.

Ana took deep breaths of the cold air, trying to suppress the fear that gripped her heart.

Већ је донела одлуку да уђе у борбу са својим страхом, али сада, на врху стазе, све је деловало тако стварно и застрашујуће.

She had already decided to face her fear, but now, at the top of the slope, everything felt so real and intimidating.

Борисова лакоћа са скијама покаткад ју је обесхрабрила, али се сетила колико је дошла далеко да би била овде.

Boris's ease on the skis sometimes discouraged her, but she remembered how far she had come to be here.

Са мешавином страха и решености, Ана је стала на почетну линију.

With a mix of fear and determination, Ana stood at the starting line.

Пустио се снег са брдских врхова, као да је позивао.

Snow had fallen from the mountain peaks, as if beckoning.

Њено срце се чуло у ушима, али није одустала.

Her heart was pounding in her ears, but she didn't give up.

Погледала је Ненада, који јој је климнуо са поверењем, и онда је погледала Бориса у даљини, мислећи колико и она жели једног дана да скија с тако лакоћом.

She looked at Nenad, who nodded with confidence, and then she looked at Boris in the distance, thinking how much she, too, wanted to ski with such ease one day.

„Време је“, шапнула је себи.

"It's time," she whispered to herself.

Са првим кораком, свет око ње је постао нереалан.

With the first step, the world around her became surreal.

Стрмину је претварала у своју пријатељицу, равномерно клизећи.

She turned the steepness into her friend, gliding smoothly.

Њен страх је био присутан, као непожељан пратилац, али сваки метар је значио победу.

Her fear was present, like an unwelcome companion, but every meter meant victory.

Ана је скијала боље него што је икад мислила да је могуће.

Ana was skiing better than she ever thought possible.

Испод је видела Бориса који јој је махао и Ненадово поносно лице.

Below, she saw Boris waving to her and Nenad's proud face.

Напокон, када је стигла до подножја, осетила је како јој је срце пуно радости и олакшања.

Finally, when she reached the bottom, she felt her heart full of joy and relief.

Успела је.

She had done it.

Победила је свој страх.

She had conquered her fear.

Осврнула се ка стази коју је управо савладала и осетила се снажнијом него икад.

She looked back at the slope she had just mastered and felt stronger than ever.

„Погледај, успела сам!

"Look, I did it!"

“, узвикнула је, а Борис и Ненад су трчали према њој, честитајући јој.

she exclaimed, as Boris and Nenad ran towards her, congratulating her.

Ана је стекла нешто веома важно тог дана - уверење у себе.

Ana gained something very important that day—confidence in herself.

Овај мали корак за њу значио је велики преокрет.

This small step for her was a big turning point.

Са смешком, знала је да је дан када се суочила са својим страховима био први од многих дана када ће стајати на скијама са осмехом и самопоуздањем.

With a smile, she knew that the day she faced her fears was the first of many days when she would stand on skis with a smile and confidence.

Сунце је полако залазило, али нови дан за Ану тек је почињао.

The sun was slowly setting, but a new day for Ana was just beginning.