Милан је стајао на почетку пијаце у Сплиту, окружен мирисима свежег воћа и сланим ваздухом мора.

Milan stood at the entrance of the market in Split, surrounded by the scents of fresh fruit and the salty sea air.

Са њим је била Ивана, колегиница коју је упознао на новом послу.

With him was Ivana, a colleague he had met at his new job.

Ивана му је рекла да ће му помоћи да пронађе савршену одећу, али Милан је био скептичан.

Ivana had told him she would help him find the perfect outfit, but Milan was skeptical.

Бучна пијаца је била препуна одеће у бојама које никада није носио.

The bustling market was filled with clothes in colors he had never worn before.

Блистава летња сунчева светлост ометала је његов поглед док је проучавао тезге.

The dazzling summer sunlight interfered with his view as he examined the stalls.

"Не можеш погрешити с мало боје," рекла је Ивана, смејући се.

"You can't go wrong with a little color," Ivana said, laughing.

Повукла га је до једне тезге пуне шарених кошуља.

She pulled him towards a stall full of colorful shirts.

Милан је осетио како му се стомак стеже када је угледао кошуљу јарко плавих и зелених нијанси.

Milan felt his stomach tighten when he saw a shirt in bright shades of blue and green.

"Дај, пробај ову," охрабрила га је Ивана.

"Come on, try this one," Ivana encouraged him.

Милан је оклевао.

Milan hesitated.

Код куће у Београду, носио је само тамне, неутралне боје.

Back home in Belgrade, he only wore dark, neutral colors.

У овај нови град је дошао са жељом да почне испочетка, али шарена кошуља није била део његовог плана.

He had come to this new city with the desire to start fresh, but a colorful shirt wasn't part of his plan.

"Нисам сигуран, изгледа превише смело," рекао је, али Ивана га је већ гурала ка импровизованој свлачионици.

"I'm not sure, it seems too bold," he said, but Ivana was already pushing him toward an improvised changing room.

Док је облачио кошуљу, Милан је осетио бледи тренутак панике.

As he put on the shirt, Milan felt a momentary panic.

Али када је погледао у огледало, видео је нешто ново.

But when he looked in the mirror, he saw something new.

Одећа која је саџијала сунчеве зраке враћала му је осмех.

The outfit that captured the sun's rays brought a smile back to his face.

Изашао је из свлачионице, а Ивана му је намигнула.

He stepped out of the changing room, and Ivana winked at him.

"Савршено ти стоји!

"It suits you perfectly!

Изгледаш као прави Сплићанин.

You look like a true Split local."

"Милан је осетио мешавину неизвесности и узбуђења.

Milan felt a mix of uncertainty and excitement.

Никада се није осећао тако видно и слободно у исто време.

He had never felt so noticeable and free at the same time.

Одлучио је: купиће кошуљу.

He decided: he would buy the shirt.

Док је плаћао, покушавао је преговарати са трговцем на свом још увек неспретном хрватском, али то није било важно.

While he was paying, he tried to negotiate with the vendor in his still-awkward Croatian, but it didn't matter.

Ивана је помогла, и све се завршило са осмехом и руковањем.

Ivana helped, and it all ended with smiles and a handshake.

На крају дана, док су шетали назад према обали, Милан је схватио да је направио корак ка прихватању новог живота.

At the end of the day, as they walked back toward the coast, Milan realized he had taken a step toward embracing his new life.

"Хвала ти, Ивана," рекао је искрено.

"Thank you, Ivana," he said sincerely.

"Немаш за шта.

"No need to thank me.

Види, већ се уклапаш," одговорила је.

See, you're already fitting in," she replied.

Док је море тихо праскало на обалу, а топли ветар миловао његово лице, Милан је знао да је ово био само почетак.

As the sea gently splashed against the shore and the warm wind caressed his face, Milan knew this was just the beginning.

Осетио је да је направио важан корак ка проналажењу свог места у живописном Сплиту.

He felt that he had taken an important step towards finding his place in the vibrant city of Split.