Јесењи ветар са мирисом опалих листова шапутао је кроз мале уличице Београда док је Александар корачао ка стартап инкубатору.

The autumn wind, carrying the scent of fallen leaves, whispered through the small streets of Belgrade as Aleksandar walked towards the startup incubator.

Усправно држећи своју футролу са лаптопом, дубоко је удисао, припремајући се за велики дан.

Holding his laptop case upright, he took a deep breath, preparing for the big day.

Инкубатор је био модерно окружење, са светлећим екранима, отвореним столовима и мешавином младих предузетника и искусних инвеститора.

The incubator was a modern environment, with bright screens, open tables, and a mix of young entrepreneurs and experienced investors.

Александар је осећао блажу нервозу.

Aleksandar felt a slight nervousness.

Док је улазио, недалеко од њега, Јелена је такође стигла, носећи са собом ауру самопоуздања.

As he entered, not far from him, Jelena also arrived, exuding an aura of confidence.

Она је имала своју идеју за апликацију која се, по речима гласина, преклапала са његовом.

She had her own app idea that, according to rumors, overlapped with his.

Тим наводима Александар није много придавао пажњу, фокусирајући се на своје циљеве.

Aleksandar didn’t pay much attention to these claims, focusing on his own goals.

Узбуђење је расло док су се учесници припремали за своје презентације.

Excitement grew as the participants prepared for their presentations.

Александар је проверавао своје слајдове изнова и изнова, али исте сумње су га грижле.

Aleksandar checked his slides over and over, yet the same doubts gnawed at him.

Добро ли је одабрао поруке?

Had he chosen the right messages?

Да ли би требао додати нешто након јучерашњег повратног одзива од менторке?

Should he add something after yesterday's feedback from his mentor?

Јелена му се тада љубазно осмехнула.

Jelena then kindly smiled at him.

"Хеј, Александре, срећно данас", рекла је.

"Hey, Aleksandar, good luck today," she said.

Упркос томе што је осећао као да су ривали, њена подршка му је донела мало мира.

Despite feeling like rivals, her support brought him a bit of peace.

Публика је упутила охрабрујуће аплаузе када је коначно дошао његов ред.

The audience offered encouraging applause when it was finally his turn.

Александар је започео са страстом, осећајући пријатну навалу адреналина која га је носила.

Aleksandar began with passion, feeling a pleasant rush of adrenaline carrying him.

Али, када је дошао до кључног дела, техника је отказала.

But when he reached the key part, the technology failed.

Екран се зацрнео, а срце му је затреперило.

The screen went black, and his heart skipped a beat.

Морао је да импровизује.

He had to improvise.

"Знам да не видите слајдове," започео је, "али дозволите ми да вам кажем зашто је моја апликација револуција у комуникацији..."

"I know you can't see the slides," he began, "but let me tell you why my app is a revolution in communication..."

Док је говорио, почео је заборављати на своје страхове, препуштајући се суштини свог пројекта.

As he spoke, he began to forget his fears, immersing himself in the essence of his project.

Инвеститори су с пажњом слушали његову причу, ситни предлози и пажљива питања су убрзо уследила.

The investors listened intently to his story, soon following with subtle suggestions and thoughtful questions.

Александар је са задовољством схватио да је пробудио интересовање.

Aleksandar was pleased to realize he had sparked interest.

Упркос почетним тешкоћама, успео је да пренесе своју визију.

Despite the initial difficulties, he managed to convey his vision.

Касније је седео у кафићу, размишљајући о томе чему је данас сведочио.

Later, he sat in a café, reflecting on what he had witnessed today.

Јелена му се придружила.

Jelena joined him.

"Био си одличан," рекла је искрено.

"You were great," she said sincerely.

Причали су о могућој сарадњи - не као ривали, већ као партнери у делу.

They talked about potential collaboration—not as rivals, but as partners in the endeavor.

Александар је схватио да је данас стекао више од шансе за финансирање; добио је ново самопоуздање и јаснију визију.

Aleksandar realized he had gained more than a chance for funding today; he had acquired new confidence and a clearer vision.

Дакле, иако инвестиција није била загарантована, он је знао да је на правом путу.

So, even though investment wasn't guaranteed, he knew he was on the right path.

Александар је схватио да је кључна вредност упорност и спремност на прилагођавање.

Aleksandar understood that persistence and willingness to adapt were crucial.

Јесен је обећавала нове почетке и развијала нове идеје у срцу старог Београда.

Autumn promised new beginnings and nurtured new ideas in the heart of old Belgrade.