Милошево срце куцало је јаче док су се последњи зраци касног летњег сунца пробијали кроз велике прозоре музеја Никола Тесла у Београду.

Milos's heart beat stronger as the last rays of the late summer sun streamed through the large windows of the Nikola Tesla Museum in Belgrade.

Овај дан био је као и сви други, или бар тако мислио.

This day felt like any other, or at least that's what he thought.

Као страсни вођа музеја, увек је желео да пренесе своју љубав према Теслиним изумима на сваког посетиоца.

As a passionate museum guide, he always wanted to share his love for Tesla's inventions with every visitor.

Међу гомилом била је Јована, тиха и знатно забринута млада жена која је стајала узводно у групи.

Among the crowd was Jovana, a quiet and noticeably worried young woman standing upstream in the group.

Недавно је приметила проблеме са слухом и бојала се да ће јој то покварити доживљај.

She recently noticed hearing problems and feared it would ruin her experience.

Али још није била спремна да о томе прича никоме, па чак ни самом себи.

But she wasn't ready to talk about it to anyone, not even to herself.

Док је Милош започињао обилазак са причом о Теслином животу у Америци, Јована се трудила да чује.

As Milos began the tour with a story of Tesla's life in America, Jovana struggled to hear.

Гласови осталих посетилаца и тихо зујање електричне демонстрације мешали су се у неразумљив шум.

The voices of other visitors and the soft hum of the electrical demonstration blended into an indistinct noise.

Била је напета, знала је да мора смислити начин да се лакше снађе.

She was tense, knowing she needed to find a way to cope better.

Одлучила је да прати Милоша и да се држи у његовој близини, претварајући се да показује посебан интерес за сваки изложак.

She decided to follow Milos closely, pretending to show a special interest in each exhibit.

Са стидном сигурношћу, почела је читати Милошева усне, хватајући његове речи.

With timid confidence, she started reading Milos's lips, catching his words.

Чинило се као добар план - барем за сада.

It seemed like a good plan—at least for now.

Док је Милош демонстрирао чувену Теслину калем, приметио је како Јована гледа с напором.

While Milos demonstrated Tesla's famous coil, he noticed Jovana straining to listen.

Био је искусан у читању људи и одмах је схватио да нешто није у реду.

Experienced in reading people, he immediately sensed something was wrong.

Без постављања питања, избегавао је да је осрамоти и понудио јој је ближи, персонализовани разговор о Теслином раду.

Without asking questions, he avoided embarrassing her and offered a closer, personalized discussion about Tesla's work.

„Јована, ако желите, могу вам показати нешто посебно,“ рекао је тихо, нагнувши се да би је охрабрио.

"Jovana, if you’d like, I can show you something special," he said softly, leaning in to encourage her.

Она је са олакшањем прихватила, а Милош је наставио да јој прича о магнетном пољу и електричним струјама.

She accepted with relief, and Milos continued to tell her about magnetic fields and electric currents.

Нравио је разговор присним и интересантним, као да је само за њу.

He made the conversation intimate and engaging, as if it was just for her.

Како је обилазак приводио крају, Јована је схватила да мора да се позабави својим здравственим проблемом.

As the tour neared its end, Jovana realized she had to address her health issue.

Цењила је љубазност коју јој је Милош показао, што ју је охрабрило да буде отворенија о својим тешкоћама.

She appreciated the kindness Milos showed her, which encouraged her to be more open about her difficulties.

Док је напуштала музеј, осетила је вал захвалности и снаге.

As she left the museum, she felt a wave of gratitude and strength.

Иако је знала да је чекају изазови, била је уверен у своју одлуку да настави да учи и да тражи помоћ.

Though she knew challenges lay ahead, she was confident in her decision to keep learning and seek help.

Милошев неугрожавајући приступ помогао јој је да види да није сама, и да је увек могуће наћи људе који желе да разумеју и подрже.

Milos's non-invasive approach helped her see that she wasn't alone, and that it's always possible to find people willing to understand and support.

У томе је нашла нову наду.

In that, she found new hope.