На Калемегдану, касно поподне, јесење лишће красило је зидине тврђаве.

At Kalemegdan, late in the afternoon, autumn leaves adorned the fortress walls.

Милан је шетао, држећи у рукама једну црвену ружу, покушавајући да нађе тихо место.

Milan was walking, holding a red rose in his hands, trying to find a quiet place.

Његово срце било је пуно наде.

His heart was full of hope.

Данас је хтео да каже Јовани колико му недостаје и да жели да се њихова љубав обнови.

Today, he wanted to tell Jovana how much he missed her and that he wished for their love to be renewed.

Када је стигао, тврђава је била жива са људским жамором.

When he arrived, the fortress was alive with the chatter of people.

Историјски фестивал привукао је многе посетиоце.

The historical festival had drawn many visitors.

Милан је све теже налазио кутак где би могао мирно разговарати.

Milan found it increasingly difficult to find a corner where they could talk peacefully.

Музика је допирала из сваког угла, а на сваком кораку, под шатрама, људи су причали и смејали се.

Music was coming from every corner, and at every step, under the tents, people were talking and laughing.

Јована је стигла, осмехујући се и гледајући око себе.

Jovana arrived, smiling and looking around.

"Како ћемо наћи мир овде?

"How will we find peace here?"

" упитала је радознало.

she asked curiously.

Милан је дубоко уздахнуо.

Milan sighed deeply.

"Нисам знао за фестивал.

"I didn't know about the festival.

Али ово може бити лепо, ако се прилагодимо.

But this can be nice if we adapt."

"Прошао је сат времена.

An hour passed.

Милан и Јована су обилазили штандове, смејали се и уживали у представама које су гледали.

Milan and Jovana browsed the stalls, laughed, and enjoyed the performances they watched.

Миланова брига о проналажењу мира полако је нестајала.

Milan's concern about finding peace slowly faded away.

Коначно, у једној старој башти, нашли су мали угао скривен од масе.

Finally, in an old garden, they found a small corner hidden from the crowd.

Милан је пружио Јовани ружу и рекао јој како се осећа.

Milan handed Jovana the rose and told her how he felt.

"Јована, све ово време, моја осећања према теби нису се променила.

"Jovana, all this time, my feelings for you haven't changed.

Желим да покушамо поново.

I want us to try again."

"Јована је, стиснувши ружу, тихо рекла: "Хвала ти, Милане, за твоју искреност.

Jovana, clutching the rose, quietly said, "Thank you, Milan, for your honesty.

Нисам била сигурна како се осећаш.

I wasn't sure how you felt.

Али сада видим.

But now I see.

Хајде да покушамо, али овог пута будемо спонтани.

Let's try, but this time let's be spontaneous."

"Обоје су се насмејали и вратили на фестивал, одлучујући да остатак дана проведу заједно, уживајући у садашњем тренутку.

They both laughed and returned to the festival, deciding to spend the rest of the day together, enjoying the present moment.

Милан је схватио да не мора све бити савршено да би било значајно.

Milan realized that not everything had to be perfect to be meaningful.

Јована је отворила срце за нови почетак пуно наде и радости.

Jovana opened her heart to a new beginning full of hope and joy.