Николина стопала одјекивала су по мермерном поду док је корачао кроз лоби једног од најмодернијих небодера у Београдском Ватерфронту.

Nikolina footsteps resonated across the marble floor as he walked through the lobby of one of the most modern skyscrapers in the Beogradski Waterfront.

Јесен је обојила град у златне и црвене нијансе, а изнад Сава реке вијугао је лагани поветарац.

Autumn had painted the city in golden and red shades, and a gentle breeze meandered above the Sava River.

Док је улазио у стаклени, модеран лифт, није знао да ће се његов живот ускоро променити.

As he entered the glass, modern elevator, he didn't know that his life was about to change.

У лифту су већ били двоје људи.

In the elevator were already two people.

Препознао је Милана, свог старог пријатеља из студентских дана, и Јелену, познату дизајнерку за коју су сви говорили да је недостижна.

He recognized Milan, his old friend from college days, and Jelena, a renowned designer who everyone said was unattainable.

Никола је осећао како му се дланови зноје и срце убрзано куца; ово је била савршена прилика да Јелени изложи своју идеју.

Nikola felt his palms sweating and his heart racing; this was a perfect opportunity to present his idea to Jelena.

Како је лифт почео да се пење, кула са стакленим зидовима пружала је невероватан поглед на реку.

As the elevator began to ascend, the glass-walled tower offered an incredible view of the river.

Све је изгледало тако малено и спокојно.

Everything seemed so small and serene.

Али у Николином уму, олуја мисли није престајала.

But in Nikola's mind, a storm of thoughts kept raging.

Да ли да јој прича о свом новом пројекту?

Should he tell her about his new project?

А шта ако га одбије?

What if she rejected him?

Одједном, Милан се насмеши и рече: "Никола, зар се нећеш поздравити са Јеленом?"

Suddenly, Milan smiled and said, "Nikola, aren't you going to say hello to Jelena?"

То је било све што је било потребно да се пробије лед.

That was all it took to break the ice.

Уз дискретан осмех, Никола се окрену Јелени и рече: "Желео бих да вам причам о једној идеји која ми не да мира."

With a slight smile, Nikola turned to Jelena and said, "I would like to tell you about an idea that has been bothering me."

Док се лифт кретао ка врху, Никола се осмелио да изнесе свој план.

As the elevator moved towards the top, Nikola steeled himself to present his plan.

Причao je о пројекту који је имао потенцијал да освежи град, о својим визијама и надама.

He talked about a project that had the potential to refresh the city, about his visions and hopes.

Био је то ризичан потез, али није желео да пропусти своју шансу.

It was a risky move, but he didn't want to miss his chance.

Док су се врата лифта отварала на Јеленином спрату, заћутао је.

As the elevator doors opened on Jelena's floor, he fell silent.

На тренутак је завладала тишина.

For a moment, there was silence.

Јелена је осетила његову страст и одмах јој се допала његова енергија.

Jelena felt his passion and immediately liked his energy.

Са осмехом је извадила визиткарту и пружила је Николи: "Волела бих да наставимо овај разговор.

With a smile, she took out a business card and handed it to Nikola: "I would love to continue this conversation.

Можемо се наћи на кафи?"

Can we meet for coffee?"

Изгубљен у неверици, али сада пуни самопоуздања, Никола је схватио да се ризик исплатио.

Lost in disbelief, but now full of confidence, Nikola realized the risk had paid off.

Док су се врата лифта полако затварала, са визиткартом у руци погледао је кроз стакло на боје које су се преливале преко града.

As the elevator doors slowly closed, with the business card in hand, he looked through the glass at the colors cascading over the city.

Јесен је доносила нове почетке, а он је сада био спреман да се ухвати у коштац са својим сновима.

Autumn was bringing new beginnings, and he was now ready to tackle his dreams.