Аеродром Никола Тесла био је у хаотичном ритму.

Aerodrom Nikola Tesla was in a chaotic rhythm.

Путници су журно пролазили, носећи кофере и наде.

Passengers were hurrying by, carrying suitcases and hopes.

Под светлошћу великих прозора, јесење лишће сјајило је златним нијансама, доносећи топлину хладном јутру.

Under the light of large windows, autumn leaves were shining in golden hues, bringing warmth to the cold morning.

Милош и Јелена су седели на клупи у чекаоници.

Miloš and Jelena were sitting on a bench in the waiting area.

Милош је погледавао на екран са информацијама о летовима.

Miloš kept glancing at the flight information screen.

Био је студент, посвећен, али нервозан, и једва је чекао да угледа родитеље.

He was a student, dedicated but nervous, eagerly waiting to see his parents.

Лет из Канаде је каснио.

The flight from Canada was delayed.

"Све ће бити у реду, брате," рекла је Јелена, насмејано га гледајући.

"Everything will be alright, brother," Jelena said, looking at him with a smile.

Била је старија, опуштена и подрска коју је Милош сада требао.

She was older, relaxed, and the support Miloš needed at the moment.

"Сећаш се кад сам ја, на факултету, заборавила цео пројекат код куће?

"Remember when I, in college, forgot an entire project at home?

Мамини савети увек помогну.

Mom's advice always helps."

"Милош се насмешио, мада нервозно.

Miloš smiled, though nervously.

Сећао се прича које му је сестра причала.

He remembered the stories his sister told him.

"Шта је онда било?

"What happened then?"

""Па, ништа, успела сам некако да добијем добар резултат," смејала се Јелена.

"Well, nothing, I somehow managed to get a good result," Jelena laughed.

"Ти си одговоран.

"You're responsible.

Родитељи ће бити поносни.

Our parents will be proud."

"Време је споро течло, сваки минут се чинио као вечност.

Time passed slowly, each minute felt like an eternity.

Требало је од мане направити предност.

One needed to turn disadvantage into advantage.

ЯкЂелена је наставила са смешним причама о њеним авантурама на студијама, Милош је временом изгубио део тескобе.

As Jelena continued with funny stories about her adventures in college, Miloš gradually lost some of his anxiety.

Смејао се, заборављајући за тренутак на страх.

He laughed, momentarily forgetting his fear.

Након што је прошло више од сат времена, израз Милошевог лица се опет променио.

After more than an hour had passed, the expression on Miloš's face changed again.

"Ево, стижу!

"There they are!"

" узвикнуо је, када је на екрану светлосни знак за слетање променио статус.

he exclaimed, as the landing sign on the screen changed status.

Како су путници излазили из дела за долазак, Милошево срце је скакало.

As the passengers emerged from the arrivals area, Miloš's heart was leaping.

Виђање његовог оца и мајке натерало га је да нервозно коракне напред.

Seeing his father and mother made him nervously step forward.

Али пре него што је стигао да било шта каже, Јелена их је прва загрлила, доносећи тренутну топлоту и лакоћу у ситуацију.

But before he could say anything, Jelena was the first to embrace them, bringing immediate warmth and ease to the situation.

"Добро нам дошли!

"Welcome back!"

" узвикнула је, а родитељи су се смејали, гледајући своју децу, сада сви заједно.

she exclaimed, and the parents laughed, looking at their children, now all together.

Милош је дубоко удахнуо и закорачио напред.

Miloš took a deep breath and stepped forward.

Подсећао се да је важан тренутак, а не савршенство.

He reminded himself that the moment, not perfection, was important.

Родитељи су га са поносом гледали, и сви су делили смех и приче док су одлазили из аеродрома.

His parents looked at him with pride, and they all shared laughter and stories as they left the airport.

Савршенство није било пресудно, већ љубав и присутност.

Perfection wasn't crucial, but love and presence were.

Када су изашли на свежи ваздух, Милош је још једном погледао лишће које је падало.

When they stepped into the fresh air, Miloš looked once more at the falling leaves.

Схватио је драгоценост тих тренутака.

He realized the value of those moments.

Био је вољен, и то је био његов успех.

He was loved, and that was his success.