Док су листови жутели у парку испред студентског дома, припреме за Ноћ вештица су биле у пуном јеку.

As the leaves turned yellow in the park in front of the student dormitory, preparations for Halloween were in full swing.

Просторија заједничке собе била је украшена наранџастим и црним бојама, испуњена бундевама са изрезаним смешним лицима.

The common room was decorated in orange and black, filled with pumpkins carved with funny faces.

Атмосфера је била помало језива, али весела.

The atmosphere was somewhat eerie, but cheerful.

Мила је седећи на свом кревету размишљала о костиму који је сама направила.

Mila was sitting on her bed thinking about the costume she had made herself.

Била је креативна, али њена стидљивост ју је спречавала да се осећа сигурно у свом избору.

She was creative, but her shyness prevented her from feeling confident in her choice.

Сањи, њеној цимерици, Ноћ вештица је била омиљени празник.

Sanja, her roommate, loved Halloween.

Увек је била ентузијастична и позивала Милу да јој се придружи у припремама.

She was always enthusiastic and invited Mila to join her in the preparations.

„Мила, не брини, твој костим је фантастичан,“ рекла је Сања док је прегледала своја пера за анђелска крила.

"Mila, don't worry, your costume is fantastic," said Sanja as she checked her angel wings.

„Зашто не бисмо додали мало блештавила на твој шешир?“

"Why don't we add some glitter to your hat?"

„Мислим да би било превише,“ одговори Мила стидљиво, али се и даље питала да ли је донела праву одлуку.

"I think that would be too much," Mila replied shyly, but she still wondered if she had made the right decision.

У међувремену, Марко, организатор забаве, гласно је распоређивао задатке и свима је давао упутства.

Meanwhile, Marko, the party organizer, was loudly assigning tasks and giving everyone instructions.

Његова самоувереност је Милу чинила још нервознијом.

His confidence made Mila even more nervous.

Она се бојала да неће моћи да се снађе у тако живахном окружењу.

She was afraid she wouldn't be able to handle such a lively environment.

Када је време забаве стигло, Сања је пожурила да се спреми, док је Мила полако обукла свој костим вештице.

When the time of the party arrived, Sanja hurried to get ready, while Mila slowly put on her witch costume.

Осећала се као да је на прекретници.

She felt like she was at a crossroads.

Требало је да одлучи да ли ће ићи са Сањом или сама.

She had to decide whether to go with Sanja or be alone.

На крају, одлучила је да се буду сама док не пронађе свој темпо.

In the end, she decided to be on her own until she found her pace.

Док је улазила у заједничку собу, осетила је топлину у грудима.

As she entered the common room, she felt a warmth in her chest.

Неко је узвикнуо: „Баш оригиналан костим!“

Someone exclaimed, "What an original costume!"

Мила се пријатно изненадила и укључила се у разговор са студентима који су ценили њену креативност.

Mila was pleasantly surprised and joined the conversation with the students who appreciated her creativity.

Током вечери, наставила је да разговара с новим људима који су ценили њену индивидуалност.

Throughout the evening, she continued talking to new people who valued her individuality.

Постепено је осетила како се растеже њена самопоузданост.

Gradually, she felt her confidence grow.

Сања ју је пронашла касније и срећно је гледала како је Мила опуштена и у свом елементу.

Sanja found her later and happily watched as Mila was relaxed and in her element.

На крају вечери, док се враћала у своју собу, Мила је схватила да је њена оригиналност оно што је привукло људе.

At the end of the evening, as she returned to her room, Mila realized that her originality was what attracted people.

Осетила је да је пронашла свој пут ка пријатељству.

She felt she had found her path to friendship.

И даље ће бити креативна и сама, али сада зна да не мора да се крије иза тог страха.

She would continue to be creative and herself, but now she knew she didn't have to hide behind that fear.

Њена јединственост ће увек наћи свој пут.

Her uniqueness would always find its way.