Јесење вече у срцу малог града било је пуно топлих боја.

The autumn evening in the heart of the small town was full of warm colors.

Ветар је разносио лишће с дрвећа по старој индустријској зони.

The wind scattered leaves from the trees across the old industrial zone.

Милош је кренуо ка напуштеном складишту, носећи тешку торбу са деловима за роботски пројекат.

Miloš headed towards the abandoned warehouse, carrying a heavy bag with parts for his robotics project.

Складиште је било мрачно и прашњаво, са старим машинама које су личиле на скелете.

The warehouse was dark and dusty, with old machines that looked like skeletons.

Милош је био ученик који је волео роботику.

Miloš was a student who loved robotics.

Његови пријатељи, Соња и Драгана, подржавали су га у његовим подухватима.

His friends, Sonja and Dragana, supported him in his endeavors.

Соња, увек забринута због оцена, имала је те вечери најтеже књиге увијек спремне у ранцу.

Sonja, always worried about grades, had the heaviest books ready in her backpack that evening.

Драгана је била прилагодљива и сталожена, често Милошу разум у правом тренутку.

Dragana was adaptable and composed, often bringing Miloš to reason at the right moment.

"Милоше, мораш пазити", рекла је Драгана, загледана у напуштено складиште.

"Miloš, you have to be careful," said Dragana, staring at the abandoned warehouse.

"Стари каблови нису добри за ову твоју конструкцију.

"Old cables aren't good for your construction."

"Али Милош је једва чекао да започне с радом.

But Miloš could hardly wait to start working.

"Знам да је ризично", рече са осмехом.

"I know it's risky," he said with a smile.

"Али морам завршити овог робота на време.

"But I have to finish this robot on time."

"Соња је нервозно кимнула главом, желећи да помогне али уплашена од ризика.

Sonja nodded nervously, wanting to help but afraid of the risk.

Заједно су почели да склопљају роботску руку, користећи материјале којих су се докопали.

Together, they began assembling the robotic arm, using materials they had scrounged.

Време је пролазило, а Милош је био пред самим завршетком пројекта.

Time passed, and Miloš was close to completing the project.

Али онда, као да се свет урушитио, Соња је случајно притискала погрешан прекидач.

But then, as if the world collapsed, Sonja accidentally pressed the wrong switch.

Изненада, складиште је било обасјано варницама и димом.

Suddenly, the warehouse was lit up with sparks and smoke.

Настала је мала ватра.

A small fire started.

Милошево срце је јаким откуцајима хтело да искочи.

Miloš's heart pounded as if it wanted to leap out.

"Вода!

"Water!"

" повикала је Драгана, разумејући одмах шта треба урадити.

Dragana shouted, immediately understanding what needed to be done.

Троје пријатеља су радили заједно попут добро уштиманог оркестра, и убрзо су успели угасити ватру.

The three friends worked together like a well-tuned orchestra, and they soon managed to put out the fire.

Милош је гледао у остатке свог рада, тужан али захвалан.

Miloš looked at the remains of his work, sad but grateful.

Штета је била, али роботска рука је још увек могла да покреће своје зглобове.

The damage was there, but the robotic arm could still move its joints.

Следећег дана, у школи, Милош је отишао пред разред са својим једноставним али функционалним роботом.

The next day, at school, Miloš went before the class with his simple but functional robot.

Уместо савршенства, показао је снагу пријатељства и тимског рада.

Instead of perfection, he demonstrated the power of friendship and teamwork.

Сви су били импресионирани.

Everyone was impressed.

Милош је научио важну лекцију.

Miloš learned an important lesson.

Није све у томе да буде савршено.

It's not all about being perfect.

Понекад највише значи знати када затражити помоћ и радити заједно са другима.

Sometimes, the most important thing is knowing when to ask for help and working together with others.

Живот је богат бојама као јесење вече, ако га осветлимо са људима који нас подржавају.

Life is rich in colors like an autumn evening if we light it up with people who support us.