У канцеларији је владао жамор.

There was a murmur in the office.

Крај године доносио је брдо рокова, а напољу је ветар носио последње јесење лишће, као подсетник на зиму која долази.

The end of the year brought a mountain of deadlines, and outside, the wind swept away the last autumn leaves as a reminder of the coming winter.

Вук је седео за својим столом, поглед уперен у прозор.

Vuk sat at his desk, his gaze fixed on the window.

Осетио је како му срце убрзано куца.

He felt his heart beat faster.

Данас је био његов годишњи преглед перформанси.

Today was his annual performance review.

Био је вредан радник, тих и ненаметљив, али је сматрао да његов труд није уочен.

He was a diligent worker, quiet and unassuming, but he felt that his efforts went unnoticed.

Мира, његова директна менаџерка, била је разумевајућа, ипак је и она била под притиском да испуни одељенске циљеве.

Mira, his direct manager, was understanding, yet she too was under pressure to meet departmental goals.

Узбуђење и нервоза преливали су се међу запосленима.

Excitement and nerves spilled over among the employees.

Вук је дубоко удахнуо и пошао је према конференцијској сали.

Vuk took a deep breath and headed toward the conference room.

Бела и стерилна, сала са великим прозором који је гледао на град, чекала је да прими преговоре који ће одредити његову будућност.

White and sterile, the room with its large window overlooking the city awaited to host the negotiations that would determine his future.

Мира је седела за столом.

Mira was sitting at the table.

Поздравила је Вука топлим осмехом, и тако смирила његову напетост.

She greeted Vuk with a warm smile, easing his tension.

Разговор је почео формално.

The conversation began formally.

Мира је похвалила његов рад, али му је и саопштила како нема могућности за класичне унапређење, због строгих буџетских ограничења.

Mira praised his work but informed him that there was no opportunity for a traditional promotion due to strict budget constraints.

Вук је дубоко уздахнуо.

Vuk sighed deeply.

Знао је да ово може бити његова једина прилика.

He knew this could be his only chance.

Показао је извештаје, истицајући своје успехе и допринос тиму.

He presented reports, highlighting his successes and contributions to the team.

Објаснио је како жели већу одговорност и признање.

He explained how he desired more responsibility and recognition.

Његове речи биле су искрене.

His words were sincere.

Мира га је гледала и размишљала.

Mira watched him and thought.

Разумела је тежину ситуације.

She understood the weight of the situation.

Одлучила се да понуди креативно решење.

She decided to offer a creative solution.

"Вуче," почела је, "ценим твој труд.

"Vuk," she began, "I appreciate your efforts.

Иако не могу да ти понудим званично унапређење, желим да ти пружим шансу.

Although I can't offer you an official promotion, I want to give you an opportunity.

Имамо нови пројекат који започињемо.

We are starting a new project.

Желим да ти будеш вођа тима.

I want you to be the team leader.

То ће ти донети и признање и увид у водитељске улоге.

This will bring you both recognition and insight into leadership roles."

"Вуку је лакнуло.

Vuk felt relieved.

Иако није добио унапређење, препознавање његовог рада и нови изазови били су довољни.

Even though he didn't get a promotion, the acknowledgment of his work and new challenges were enough.

Осетио је самопоуздање чији су семе први пут посејали у срцу.

He felt a confidence whose seed was first planted in his heart.

Уз захвалност и нови елан, Вук је изашао из канцеларије.

With gratitude and new enthusiasm, Vuk left the office.

Мира је остала да гледа како одлази, знајући да је нашла начин да уравнотежи емпатију са захтевима компаније.

Mira stayed behind to watch him leave, knowing she had found a way to balance empathy with the company's demands.

Њихово заједничко путовање сада је имало нови почетак.

Their joint journey now had a new beginning.

Напољу је протутњао ветар, носећи са собом мирис славског жита који га је дочекао при уласку у канцеларију.

Outside, the wind roared, carrying with it the scent of celebratory wheat that greeted him upon entering the office.

Јесен се полако претварала у зиму, али за Вука и Миру, све је изгледало као почетак новог поглавља.

Autumn was slowly turning into winter, but for Vuk and Mira, everything seemed like the start of a new chapter.