На хладно јесење поподне, троје пријатеља седело је у малом кафићу са погледом на Београдску тврђаву.

On a chilly autumn afternoon, three friends were sitting in a small café overlooking the Belgrade Fortress.

Милош, Јелена и Лука већ сатима чекају вести из болнице.

Miloš, Jelena, and Luka had been waiting for hours for news from the hospital.

Милошова сестра је на операцији и он је веома забринут.

Miloš's sister was having surgery, and he was very worried.

Кафић је био топао и пријатан, са старинским дрвеним столовима и мирисом свеже кафе који је испуњавао ваздух.

The café was warm and cozy, with antique wooden tables and the smell of fresh coffee filling the air.

Напољу су се жуте и наранџасте листе ковитлале око тврђаве, док је ветар носио дах историје који је и сам Београд чинио још мистичнијим.

Outside, yellow and orange leaves swirled around the fortress, while the wind carried the breath of history that made Belgrade even more mystical.

Милош је нервозно куцао прстима по столу.

Miloš was nervously tapping his fingers on the table.

„Шта ако нешто крене по злу?

"What if something goes wrong?"

” прошапутао је, у очима му је био траг страха.

he whispered, a trace of fear in his eyes.

„Урадиће све што могу.

"They will do everything they can.

Биће она добро,” Јелена је рекла смиреним, али охрабрујућим гласом, покушавајући да пружи утеху тако што је ниско говорила, да је само он чује.

She will be fine," Jelena said in a calm but encouraging voice, trying to comfort him by speaking softly so only he could hear.

Ипак, и она је била забринута.

Yet, she too was worried.

Лука је седео преко пута њих, гледајући кроз прозор.

Luka sat across from them, gazing out the window.

„Треба да се склонимо мисли од тога.

"We need to distract ourselves.

Да причамо о нечем другом можда,” предложио је, као што увек ради у стресним тренуцима.

Maybe we should talk about something else," he suggested, as he always did in stressful moments.

Милош је одједном бацио поглед на Луку.

Miloš suddenly glanced at Luka.

„Зашто те уопште не брине?

"Why aren't you worried at all?

Она може бити у опасности, а ти си овде, као да је све нормално.

She could be in danger, and you're sitting here like everything is normal."

”Лука се није тренутно бранио, али је у његовим очима бљеснуо трачак повређености.

Luka didn't immediately defend himself, but a flash of hurt crossed his eyes.

„Можда не показујем као ти, али бринем,” рекао је тихо.

"Maybe I don't show it like you do, but I care," he said quietly.

Тишина је затим испунила простор, те је Јелена, осетивши напетост, рекла: „Хајде, не можемо се свађати сада.

Silence then filled the space, and sensing the tension, Jelena said, "Come on, we can't argue now.

Сви смо у овоме заједно.

We're all in this together."

”Бацили су дуге погледе једно на друго, а Милош је уздахнуо.

They exchanged long looks, and Miloš sighed.

„Извини, само сам нервозан.

"Sorry, I'm just nervous."

”Након неког времена, Милошев телефон је зазвонио.

After some time, Miloš's phone rang.

Уздрхтано је подигао слушалицу, а затим се његово лице омекшало.

Trembling, he picked up the call, and then his face softened.

„Добра вест,” рекао је са олакшањем, „Операција је успела.

"Good news," he said with relief, "The surgery was successful."

”Сви су се осмехнули, а Милош је на крају загрлио и Јелену и Луку.

They all smiled, and Miloš finally hugged both Jelena and Luka.

„Хвала вам што сте ту за мене,” рече са осмехом.

"Thank you for being here for me," he said with a smile.

Лука се насмешио и додао: „Наравно, увек ћемо бити ту.

Luka smiled back and added, "Of course, we'll always be here."

”Док су излазили из кафића, Милош је осетио да је научио нешто драгоцено.

As they left the café, Miloš felt he had learned something valuable.

Понекад мораш суочити своје страхове и разговарати отворено са пријатељима.

Sometimes you have to face your fears and talk openly with friends.

А пријатељство значи и разумевање различитих начина борбе са емоцијама.

And friendship means understanding different ways of dealing with emotions.

Јесен је донела нову топлину, и не само у времену, већ и у срцима ових пријатеља.

Autumn had brought a new warmth, not just in the weather, but also in the hearts of these friends.