У срцу Београда, јесенске кише дуго су обасипале улице градског инкубатора за стартапове.

In the heart of Beograd, autumn rains had long showered the streets of the city’s startup incubator.

Зидови од стакла дували су ултрамодерност, а унутра се могла осетити енергија иновација.

The glass walls exuded ultramodernity, and inside, one could feel the energy of innovation.

Милан и Лука, двојица младих предузетника, припремали су се за свој велики тренутак.

Milan and Luka, two young entrepreneurs, were preparing for their big moment.

Милан, са сјајем у очима, поносно је контролисао све детаље презентације.

Milan, with a sparkle in his eyes, proudly controlled all the details of the presentation.

Његова амбиција изгледала је неуморна.

His ambition seemed tireless.

С друге стране, Лука је био тиши.

On the other hand, Luka was quieter.

Он је веровао у свој пројекат, али страх од неуспеха често му је везивао руке.

He believed in their project, but the fear of failure often tied his hands.

Данас, када су инвеститори сели за округли сто, његово срце убрзано је куцало.

Today, as the investors sat at the round table, his heart was beating rapidly.

У простору где су им текли ожичени идеје, дошла је и прва препрека.

In the space where their wired ideas flowed, the first obstacle arrived.

Инвеститори су сумњичаво гледали пројекат.

The investors looked skeptically at the project.

"Како мислите да ово прерасте у профитабилан бизнис?" један је питао, израза лица који није обећавао.

"How do you plan to turn this into a profitable business?" one asked, with an expression that wasn’t promising.

Милан без оклевања почео је да објашњава.

Milan, without hesitation, began to explain.

Његови одговори били су јасни, готово опипљиви.

His answers were clear, almost tangible.

"Имамо јединствену идеју.

“We have a unique idea.

Наш производ решава проблеме брже и ефикасније."

Our product solves problems faster and more efficiently.”

Свака реченица одјекивала је као сигурност.

Every sentence echoed with assurance.

Лука је ћутао, али унутрашња борба била је очигледна.

Luka remained silent, but the internal struggle was evident.

Да ли да изрази своје сумње или да подржи партнера који је толико веровао у њих?

Should he voice his doubts or support his partner who believed so much in them?

Миланове речи као да су продирале кроз његове страхове.

Milan's words seemed to pierce through his fears.

Док су питања инвеститора бивала све агресивнија, Милан није посустајао.

As the investors' questions grew more aggressive, Milan did not waver.

Ушло је у завршни чин.

It reached the final act.

Са искром у очима, Милан је рекао: "Наш тим је посвећен и способан.

With a spark in his eyes, Milan said, "Our team is dedicated and capable.

Имамо визију, али нам је потребна ваша подршка да је претворимо у стварност."

We have a vision, but we need your support to turn it into reality."

Тишина.

Silence.

У једном тренутку, Лука је схватио.

In a moment, Luka realized.

Миланов ентузијазам, његова страст - то је било то што је недостајало њему самом.

Milan’s enthusiasm, his passion—that was what Luka himself lacked.

Рамена су му се исправила, лице као да је добило нови израз.

His shoulders straightened, his face seemed to gain a new expression.

Инвеститори су размењивали погледе.

The investors exchanged glances.

Нису обећали ништа конкретно, али њихово занимање означавало је могућност.

They did not promise anything specific, but their interest signaled a possibility.

Врата нису била потпуно затворена.

The door was not completely closed.

Док су се по завршетку састанака враћали својим местима, Лука је пришао Милану.

As they returned to their places at the end of the meetings, Luka approached Milan.

"Нисам био сигуран, али сада знам да можемо успети.

"I wasn’t sure, but now I know we can succeed.

Њихови погледи значе да имамо шансу."

Their looks mean we have a chance."

Милан је климнуо главом, знајући да је пројекат њихов заједнички.

Milan nodded, knowing that the project was theirs together.

Оба партнера осећала су нову снагу.

Both partners felt new strength.

Јесен у Београду можда је донела сивило, али ова искра, ова нада, грејала је њихове амбиције и ући ће тако у следећи дан, спремни за нове изазове и победе.

Autumn in Beograd might have brought grayness, but this spark, this hope, warmed their ambitions, and they would enter the next day ready for new challenges and victories.