Ускоро је Свети Андреј.

St. Andrej is coming soon.

То је време када се прве пахуље снега могу очекивати.

It's the time when the first snowflakes can be expected.

У дому за децу без родитеља у Београду, где је стара зграда имала пуно шкрипавих дрвених подова и високе прозоре, деца су осетила узбуђење у ваздуху.

In the orphanage in Beograd, where the old building had many creaky wooden floors and tall windows, the children felt excitement in the air.

У дворишту, сред опалог лишћа које је шуштало при сваком ветровитом подстреку, стајало је старо храстово дрво.

In the yard, amidst the fallen leaves that rustled with every gust of wind, stood an old oak tree.

Његове огромне гране сада су биле готово потпуно голе.

Its enormous branches were now almost completely bare.

Милан, радознао и авантуристички дечак, осећао се као у затвору у сваком дану који је пролазио.

Milan, a curious and adventurous boy, felt imprisoned with each passing day.

Рађао се у њему осећај да нешто мистериозно лежи иза обичних зидова дома.

A feeling was growing in him that something mysterious lay beyond the ordinary walls of the home.

Јована је била другачија.

Jovana was different.

Била је паметна девојка, са много маште и љубављу за приче и загонетке.

She was a smart girl, with a lot of imagination and a love for stories and riddles.

Обоје су се осећали као да је судбина куцала на њихова врата тог јутра када су приметили писмо прикачено за старо храстово дрво.

Both felt as if destiny was knocking on their door that morning when they noticed a letter attached to the old oak tree.

Писмо је било причвршћено малим ексером.

The letter was secured with a small nail.

Милан је ноншалантно повукао ексер и отворио писмо.

Milan nonchalantly pulled the nail out and opened the letter.

Унутра је било једноставно, али мистериозно; није имало адресе, само неколико редова шифрованог текста.

Inside, it was simple but mysterious; it had no address, just a few lines of encrypted text.

"Шта мислиш да то значи?" упитала је Јована, развлачећи сваку реч док је покушавала схватити поруку.

"What do you think it means?" asked Jovana, drawing out each word as she tried to comprehend the message.

Милан је осетио повратак храбрости.

Milan felt a surge of courage.

"Морамо да сазнамо," рекао је одлучно.

"We have to find out," he said decisively.

Али били су суочени са препрекама.

But they were faced with obstacles.

Постојала су строга правила у дому.

There were strict rules in the home.

Излазак након гашења светла био је велика опасност.

Going out after lights out was a significant danger.

"Можемо се упасти у озбиљне невоље," забринуто је додала Јована, али Милан је био неустрашив.

"We could get into serious trouble," Jovana added worriedly, but Milan was fearless.

Те ноћи, Милан је планирао да се искраде.

That night, Milan planned to sneak out.

Полако је убедио Јовану да му се придружи.

Slowly, he convinced Jovana to join him.

Светла су се угасила, и звуци сапатника су утихнули.

The lights went out, and the sounds of their companions fell silent.

Тихо као мишеви, двоје деце су се искрали у мрак.

Quiet as mice, the two children snuck into the darkness.

Двориште је било хладно, а месечина је обасјавала мрачне гране старог храста.

The yard was cold, and the moonlight illuminated the dark branches of the old oak.

Пазећи да их нико не примети, Милан је отворио писмо још једном.

Being careful not to be noticed, Milan opened the letter once more.

Открили су да су у шифрованом тексту биле скривене упуте које воде до тајног дела врта.

They discovered that the encrypted text contained instructions leading to a secret part of the garden.

Пронашли су место из упутстава.

They found the place from the instructions.

Почели су копати међу коренима.

They began digging among the roots.

Убрзо су наишли на стари дневник, заборављен и покривен слојем блистајуће прашине.

Soon, they came across an old diary, forgotten and covered in a layer of shimmering dust.

Однели су га управници дома следећег јутра.

They took it to the home's administrator the next morning.

Управа је погледала дневник и са сузама у очима поделила причу о заборављеној историји ту далеку.

The administration looked at the diary and, with tears in their eyes, shared the story of a forgotten history from that faraway time.

Дневник је припадао једном од оснивача дома.

The diary belonged to one of the home's founders.

Био је зид од сећања, писама, и мудрости.

It was a wall of memories, letters, and wisdom.

Милан је постао сигурнији у себе, схвативши колико је његова радозналост значајна.

Milan became more confident, realizing how significant his curiosity was.

Јована је стекла храброст да потражи истину, упркос ризицима.

Jovana gained the courage to seek the truth, despite the risks.

Заједно су научили вредност тимског рада и заједништва.

Together, they learned the value of teamwork and camaraderie.

Приче имају моћ, а то су обоје сада знали—посебно у зимским ноћима када се све чинило могућим, чак и иза затворених врата старог дома.

Stories have power, and they both now knew it—especially on winter nights when everything seemed possible, even behind the closed doors of the old home.