Снег је тихо падао на плочнике улице Кнез Михаилове, прекривајући их сребрним сјајем.

The snow was quietly falling on the pavements of Knez Mihailova Street, covering them with a silver sheen.

Светла су треперила свуда унаоколо, а ваздух је мирисао на печени кестен и кувано вино.

Lights twinkled all around, and the air smelled of roasted chestnuts and mulled wine.

Божићни базар био је пун људи, док су продавци гласно дозивали, нудећи својe производе.

The Christmas market was full of people, while the vendors loudly called out, offering their products.

Милош је ходао полако кроз гужву, осећајући се помало изгубљено.

Miloš walked slowly through the crowd, feeling a bit lost.

Волео је Божић, али избор поклона за његову сестру Ану био је тежак задатак.

He loved Christmas, but choosing a gift for his sister Ana was a tough task.

Хтео је да пронађе нешто посебно, нешто што би је подсетило на њихово детињство.

He wanted to find something special, something that would remind her of their childhood.

“Мора бити савршено,” мислио је Милош.

“It must be perfect,” Miloš thought.

Али његов буџет био је ограничен, а превише избора отежавало је одлуку.

But his budget was limited, and too many choices made the decision difficult.

Пред њим су се протезали штандови са разним поклонима — шалови, свилене мараме, ручно рађени украси.

In front of him stretched stalls with various gifts—scarves, silk shawls, handmade ornaments.

Али ништа није било довољно значајно.

But nothing was significant enough.

Милош је стао испред једног штанда где је жена у топлој црвеној јакни продавала ручно прављене дрвене кутије за музику.

Miloš stopped in front of a stall where a woman in a warm red jacket was selling handmade wooden music boxes.

Једна му је посебно привукла пажњу.

One particularly caught his eye.

Била је израђена од фино украшеног дрвета и приликом отварања свирала је мелодију старе песме коју су он и Ана слушали као деца.

It was made of finely decorated wood, and when opened, it played a melody of an old song he and Ana used to listen to as children.

Осмех му се појавио на лицу док је осећао како му се срце загрева.

A smile appeared on his face as he felt his heart warm.

Затим је погледао цену.

Then he looked at the price.

Била је нешто скупља него што је планирао потрошити.

It was a bit more expensive than he had planned to spend.

Милош је стајао тамо, двоумећи се.

Miloš stood there, hesitating.

Мислио је о томе како ће Ана реаговати.

He thought about how Ana would react.

Да ли ће јој се допасти?

Would she like it?

Хоћe ли схватити значење иза поклона?

Would she understand the meaning behind the gift?

Док је размишљао, срце му је рекло да може учинити Ану срећном, чак и ако је то значило трошење мало више новца.

As he pondered, his heart told him that he could make Ana happy, even if it meant spending a little more money.

Поклон није био само ствар; био је део њихових заједничких сећања.

The gift wasn't just a thing; it was a part of their shared memories.

Одлучан, Милош је извадио новчаник и купио кутију.

Determined, Miloš took out his wallet and bought the box.

Док је одлазио са осмехом на лицу, осетио је како му самопоуздање расте.

As he left with a smile on his face, he felt his confidence grow.

Знао је да је направио прави избор и да Ана неће само добити лепу кутију, већ и део њиховог детињства који ће им увек доносити радост.

He knew he had made the right choice and that Ana would not only receive a beautiful box but also a piece of their childhood that would always bring them joy.

Кнез Михаилова улица је наставила да сија и живот је текао својим током, али Милош је осетио да је овај Божић за њега посебан.

Knez Mihailova Street continued to shine and life went on, but Miloš felt that this Christmas was special for him.

Научио је да права вредност поклона није у његовој цени, већ у љубави и намери која га прати.

He learned that the true value of a gift is not in its price but in the love and intention that accompany it.