Снег је тихо падао над Београдом, покривајући улице белим ћебетом.

Snow was gently falling over Beograd, covering the streets with a white blanket.

У једном углу града, светлост из Јелениног стана пригушивала је мрак зимске ноћи.

In one corner of the city, the light from Jelena's apartment dimmed the darkness of the winter night.

Простор је био испуњен топлином пуцкетања дрва у камину и мирисом куваног вина.

The room was filled with the warmth of crackling wood in the fireplace and the scent of mulled wine.

На прозорима су блистати украси, а борово дрво у углу било је позлаћено лампицама.

Decorations sparkled on the windows, and a pine tree in the corner was gilded with lights.

Милош је стајао испред Јелениног стана, стежећи мали поклон у руци.

Miloš stood in front of Jelena's apartment, clutching a small gift in his hand.

Његове мисли биле су испуњене сумњама и страхом.

His thoughts were filled with doubts and fears.

Дубоки аналитички ум доводио га је до закључка да нема другог излаза осим да са Јеленом разговара о својим бригама.

His deep analytical mind led him to conclude that he had no other option but to talk to Jelena about his concerns.

Однос са Јеленом био је од кључног значаја за њега.

His relationship with Jelena was of crucial importance to him.

Њихова љубав на даљину била је истинска, али понекад тешка.

Their long-distance love was genuine, but sometimes difficult.

Милош је често осећао љубомору.

Miloš often felt jealousy.

Последњих дана, Владимир је постао његов највећи страх.

In recent days, Vladimir became his greatest fear.

Био је шармантан и савршен у Милошевим очима, и превише близак са Јеленом.

Vladimir was charming and perfect in Miloš's eyes, and too close to Jelena.

Хајде, Милош, – потстицао је себе, – морам да решим ове сумње!

Come on, Miloš, he encouraged himself, I must resolve these doubts!

Подигао је руку и куцао на врата.

He raised his hand and knocked on the door.

Срце му је брже куцало док је чекао.

His heart beat faster as he waited.

Јелена је отворила врата, изненађена али срећна кад га је видела.

Jelena opened the door, surprised but happy to see him.

„Милоше!“ узвикнула је, „какав диван изненађење! Уђи!“

“Miloše!” she exclaimed, “What a wonderful surprise! Come in!”

Ушао је и видео Владимира како поставља лампице на дрво.

He entered and saw Vladimir arranging lights on the tree.

Осетио је како га љубомора прогања.

He felt jealousy creeping in.

Али се суздржао.

But he restrained himself.

„Јелена, морамо да разговарамо,“ почео је, покушавајући да звучи мирно.

“Jelena, we need to talk,” he began, trying to sound calm.

Полако су сели на кауч, док је Владимир наставио свој посао, насмејано их посматрајући.

They slowly sat on the couch, while Vladimir continued his work, smiling and observing them.

„Брине ме твој однос са Владимиром,“ признао је Милош, гледајући је у очи.

“I’m concerned about your relationship with Vladimir,” Miloš admitted, looking her in the eyes.

Јелена се насмешила и ставила руку на његову.

Jelena smiled and put her hand on his.

„Милоше, Владимир је мој рођак,“ рекла је уз смех који је топио све његове сумње.

“Miloše, Vladimir is my cousin,” she said with laughter that melted all his doubts.

„Он и ја заједно украшавамо сваке године.

“He and I decorate together every year.

Нема разлога за бригу!

There's no reason to worry!”

Милош је дубоко удахнуо.

Miloš took a deep breath.

Срамота због његових нерезонских страхова постала је мала пред олакшањем које је осетио.

The shame of his unreasonable fears became small in the face of the relief he felt.

Разговарали су, отворено и искрено, и Милош је схватио колико је важна комуникација.

They talked, openly and honestly, and Miloš realized how important communication was.

„Извини што сам сумњао,“ казао је, схватајући колико је прелепо бити с неком ко је тако разумна и стрпљива.

“I'm sorry I doubted,” he said, realizing how beautiful it was to be with someone so understanding and patient.

Наставили су да украшавају дрво, сада заједно, смејући се и приповедајући о породичним традицијама.

They continued decorating the tree, now together, laughing and sharing stories about family traditions.

У простору је била топлина, не само од ватре, већ и од њихових срца.

The space was filled with warmth, not only from the fire but also from their hearts.

Док су пахуље неуморно падале напољу, Милош је осетио унутрашњи мир који није дуго осећао.

As the snowflakes continued to fall tirelessly outside, Miloš felt an inner peace he hadn’t felt in a long time.

Љубав је била ту, опипљива и снажна.

Love was there, tangible and strong.

Научио је драгоцену лекцију о поверењу и значају праве комуникације.

He learned a valuable lesson about trust and the importance of true communication.

У његовој љубави сада је било више самопоуздања, јер је открио да је понекад довољно само питати и разговарати.

His love now had more confidence since he discovered that sometimes, it's enough to just ask and talk.