Снег је падао тихо и без престанка, покривајући башту психијатријског одељења белим покривачем.

The snow was falling softly and incessantly, covering the garden of the psychiatric ward with a white blanket.

Иза решетки на прозорима, пацијенти су посматрали ово снежно чудо.

Behind the bars on the windows, the patients watched this snowy wonder.

Башта је била једино место које је давало макар мали осећај слободе у иначе хладном и стерилном окружењу.

The garden was the only place that offered at least a small sense of freedom in an otherwise cold and sterile environment.

Унутра, ходници су били украшени шареним лампицама и венцима, покушавајући да унесу дух Божића.

Inside, the hallways were decorated with colorful lights and wreaths, trying to bring in the Christmas spirit.

Али, празнична декорација је била слаба утеха у односу на тегобу која је владала међу зидовима.

But the festive decorations were a weak comfort compared to the gloom that reigned within the walls.

Саша, млада и саосећајна медицинска сестра, прошла је дугим ходником.

Saša, a young and compassionate nurse, walked down the long hallway.

Њен ум није могао да се смири.

Her mind was restless.

Неколико дана уназад, један од пацијената је нестао.

A few days ago, one of the patients disappeared.

Администрација је покушала да умири све, говорећи како је то само малверзација у евиденцији.

The administration tried to reassure everyone, saying it was just a clerical error in the records.

Али Саша је знала боље.

But Saša knew better.

Њен осећај је био да нешто много више, нешто мрачно, се дешава.

Her intuition told her that something much more, something dark, was happening.

Милан, пацијент који је често био повучен и ћутљив, изгледао је као да зна нешто.

Milan, a patient who was often withdrawn and silent, seemed to know something.

Његови погледи, који су се избегавали, чинили су се као да крију једну велику тајну.

His evasive glances seemed to hide a big secret.

Саша је одлучила да му се приближи.

Saša decided to approach him.

„Милане, волела бих да ми помогнеш,“ прошапутала је једног хладног јутра док су сами седели за голубичастом столицом у ходнику.

"Milane, I would like you to help me," she whispered one cold morning as they sat alone on the blue chair in the hallway.

Требало јој је времена, али Милан је на крају проговорио.

It took time, but Milan eventually spoke.

„Видео сам... Видео сам њих заједно... пре него што је нестао.“

"I saw... I saw them together... before he disappeared."

То "њих" се односило на овог несталог пацијента и Јовану, нову докторицу која је изгледала превише забринута и напета од када је случај запрео.

That "them" referred to the missing patient and Jovana, the new doctor, who seemed overly worried and tense since the case began.

Саша је знала да следећи корак мора бити опрезан.

Saša knew the next step had to be cautious.

Почела је да истражује. Пазила је да не изазове сумње.

She started investigating, careful not to raise suspicion.

И једног дана, улазећи у собу несталог пацијента док је коло било празно, пронашла је мали, сакривени дневник.

And one day, entering the missing patient's room while the ward was empty, she found a small, hidden journal.

У њему је писало о тајном договору са Јованом.

It detailed a secret agreement with Jovana.

Стигла је до Јоване, захтевајући истину.

She confronted Jovana, demanding the truth.

Јована је, под притиском, признала.

Jovana, under pressure, confessed.

„Помогла сам му да побегне,“ прошапутала је.

"I helped him escape," she whispered.

У одељењу се одвијају неке ужасне ствари. Није било други начин. Он је морао отићи.

"Terrible things are happening in the ward. There was no other way. He had to leave."

Саша је осетила како јој срце куца брже.

Saša felt her heart pounding faster.

Сада је знала истину.

Now she knew the truth.

Колико год опасно било, одлучила је да не може да прећути.

As dangerous as it was, she decided she couldn't stay silent.

Њена решеност да заштити пацијенте појачала се.

Her determination to protect the patients intensified.

Све до Божића, радила је са овим сазнањем, спремна да учини све да правда завлада.

Until Christmas, she worked with this knowledge, ready to do anything to see justice prevail.

Празнично дрво је сијало у ходнику, као симбол наде за све унутар хладних зидова.

The Christmas tree shone in the hallway, a symbol of hope for everyone within the cold walls.

Саша је знала да је њена борба тек почела, али јој је дух био јачи него икада.

Saša knew that her struggle had just begun, but her spirit was stronger than ever.