Зимско сунце полако је тонуло иза брда, а пахуље снега нежно су пристајале на зидове болнице која је тихо одисала празничном атмосфером.

The winter sun was slowly sinking behind the hills, and snowflakes gently settled on the walls of the hospital, which quietly exuded a festive atmosphere.

Никола, весео и увек спреман за забаву, носио је пуну торбу домаћих колача обликованих у звездице и звонаца.

Nikola, cheerful and always ready for fun, carried a full bag of homemade cookies shaped like stars and bells.

Његов план био је једноставан: посетити пријатеље и подићи им расположење за Божић.

His plan was simple: to visit friends and lift their spirits for Christmas.

Када је Никола ушао у једну од соба, соба је изгледала топло и пријатно, али истовремено строго уређено.

When Nikola entered one of the rooms, it appeared warm and pleasant, yet at the same time, strictly arranged.

За столом у кругу седели су људи, неки обмотани шареним шалама, други једноставни и замишљени.

Around the table sat people, some wrapped in colorful scarves, others simple and pensive.

Биле су то терапијске групе.

They were therapy groups.

"Желим вам све најлепше за празнике!

"I wish you all the best for the holidays!"

" повикао је Никола, сјајно се осмехујући и машући својом торбом.

Nikola shouted, beaming and waving his bag.

Удахнувши дубоко, почео је делити колачиће, уверено мислећи да је ово празнични скуп.

Breathing deeply, he began to share the cookies, confidently thinking this was a festive gathering.

Али, уместо захвалности или одушевљења, сусрео се са озбиљним погледима.

But instead of gratitude or excitement, he was met with serious glances.

Јелена, терапеутица, пријатељски је објаснила: "Никола, ово је групна терапија.

Jelena, the therapist, explained kindly, "Nikola, this is group therapy.

Молим те, придружи се али тихо.

Please join us, but quietly."

" Он се насмешио, потпуно несвесан забуне коју је изазвао.

He smiled, completely unaware of the confusion he had caused.

Сео је и наставио да дели колаче, упорно покушавајући да докаже да радост коју доноси са собом може само да помогне.

He sat down and continued to distribute the cookies, persistently trying to prove that the joy he brought could only help.

Како је време пролазило, а Никола активно учествовао у разговорима, тврдећи да је дељење среће један вид менталног здравља, Милавање, млађи пацијент, изненада се почео смејати.

As time passed, and Nikola actively participated in the discussions, insisting that sharing happiness is a form of mental health, Milavanje, a younger patient, suddenly began to laugh.

Тај тренутак смеjа срушио је баријере у просторији.

That moment of laughter broke down barriers in the room.

Смех је постао заразан и убрзо су се сви придружили радосној расправи.

The laughter became infectious, and soon everyone joined in the joyful conversation.

Терапеут, гледајући како атмосфера постаје пријатељска и опуштена, одлучио је да овог пута направи изузетак.

The therapist, seeing how the atmosphere became friendly and relaxed, decided to make an exception this time.

Узео је једну од Николиних звездица и предложио да заврше сесију песмом.

He took one of Nikola's stars and suggested they end the session with a song.

Импровизовани хор запевао је “Тиха ноћ”, а грудевине преживелих емоција претвориле су се у топлину која је испунила собу.

The impromptu choir sang "Silent Night," and the hardened emotions transformed into a warmth that filled the room.

Когда је нарација завршила, Никола је схватио важност места и његове атмосфере.

When the session ended, Nikola realized the importance of the place and its atmosphere.

Иако неочекивано, његова жеља да донесе радост била је испуњена на најлепши начин.

Although unexpected, his wish to bring joy was fulfilled in the most beautiful way.

Он је устао, поздравио се и зимска ноћ загрлила га је, носећи са собом нову лекцију — да радост може донети неројени тренутци среће, чак и када се чини да нема места за њих.

He stood up, bid farewell, and the winter night embraced him, carrying with it a new lesson — that joy can bring unexpected moments of happiness, even when it seems there is no room for them.

Тако је, у стању мира и задовољства, Никола наставио свој празнични пут, знајући да понекад спонтаност доноси највише радости не само другима, већ и самом себи.

Thus, in a state of peace and satisfaction, Nikola continued his holiday journey, knowing that sometimes spontaneity brings the greatest joy not only to others but also to oneself.