Зимски ветар и ледени дах Калемегданске тврђаве дрхтали су преко камених зидова.

The winter wind and icy breath of the Kalemegdan fortress trembled over the stone walls.

Милица и Драган стајали су испод једног старог дрвета, чије су гране биле покривене танким слојем снега.

Milica and Dragan stood beneath an old tree, its branches covered with a thin layer of snow.

Необично тишина града, украшеног свечаним лампицама, учинила је да се њихов разговор чини још важнијим.

The unusual silence of the city, adorned with festive lights, made their conversation seem even more important.

"Драгане, осећам се као да је цео свет на мојим леђима," рекла је Милица, гледајући промрзлим погледом према реке.

"Dragan, I feel like the whole world is on my shoulders," Milica said, looking with a chilled gaze towards the river.

Зимска магла обгрлила је воду, а градске светлости одсјајивале су у њеним очима. "Сазнала сам нешто ужасно."

The winter mist enveloped the water, and the city lights reflected in her eyes. "I've found out something terrible."

Драган је саозбиљ посматрао њу, осећајући тежину њених речи. "Шта се догодило?"

Dragan watched her with seriousness, sensing the weight of her words. "What happened?"

"Открила сам породичну тајну," прошаптала је. "Моја бака није била онаква каквом смо је сви знали. Има нешто у прошлости..."

"I discovered a family secret," she whispered. "My grandmother wasn't who we all thought she was. There's something from the past..."

Милица је застала, гледајући у тло. Драган је тихо пришао ближе. "Милице, шта год да је, ја сам ту за тебе."

Milica paused, looking at the ground. Dragan quietly stepped closer. "Milica, whatever it is, I'm here for you."

Она је унела ваздух дубоко у плућа, као да жели да прогута своје страхове. "Не знам да ли би требало да кажем остатку породице. Божић је, сви се радују..."

She took a deep breath, as if wanting to swallow her fears. "I don’t know if I should tell the rest of the family. It's Christmas, everyone is joyful..."

Тишину је пробио звук црквених звона из катедрале.

The silence was broken by the sound of church bells from the cathedral.

Са сваким ударцем звона, Милица је осетила како се нешто у њој мења.

With each chime, Milica felt something changing within her.

Истина је била као светлост тих звона, јасна и неумољива. Знала је да истина може донети слободу.

The truth was like the light of those bells – clear and relentless. She knew that truth could bring freedom.

"Драгане," рекла је одлучно, "морам рећи. Истина је важна. Породица заслужује да зна."

"Dragan," she said decisively, "I must tell them. The truth is important. The family deserves to know."

Драган је лагано климнуо главом, видевши нову снагу у њој. "Подржавам те. Истина је можда тешка, али понекад је њена тежина лакша од лагања."

Dragan nodded gently, seeing a new strength in her. "I support you. The truth may be hard, but sometimes its weight is lighter than lying."

Милица се насмешила упркос свему.

Milica smiled despite everything.

Поново је осетила хладни ваздух око себе, али овога пута са новом, топлом снагом у срцу.

She felt the cold air around her again, but this time with a new, warm strength in her heart.

"Знам да ће бити тешко, али страх није разлог да ћутим. Ако од заблуда стварамо срећу, тада је то све лажно."

"I know it will be tough, but fear isn't a reason to stay silent. If we create happiness from misconceptions, then it's all false."

Док су се враћали стазом обасјаном уличним лампама, Милица је знала да ће открити тајну својој породици током предстојећих празника.

As they walked back along the path lit by street lamps, Milica knew she would reveal the secret to her family during the upcoming holidays.

У томе је истовремено осећала олакшање и ново храбрење.

In this, she felt both relief and newfound courage.

Једноставно, сама истина је била њен празнични дар.

Simply put, the truth itself was her holiday gift.

И тај дар је био највреднији – истина која ослобађа и спаја људе, чак и када је тежак терет на почетку.

And that gift was the most valuable – a truth that liberates and unites people, even when it's a heavy burden at first.

Милица је спремно чекала шта ће донети наредни дан.

Milica waited eagerly to see what the next day would bring.

Иако ће празници можда донети олују, знање да је истина откривена било је довољно за мир.

Although the holidays might bring a storm, knowing that the truth was out was enough for peace.