У хладно јутро, светлости Божићног фестивала обасјале су Калемегдански парк.

On a cold morning, the lights of the Božićni festival illuminated Kalemegdan park.

Небо је било сиво, али празнични дух је осветлио свако лице.

The sky was gray, but the festive spirit lit up every face.

Никола је посматрао људе како уживају, али његов ум је био заокупљен нечим другим.

Nikola watched people enjoying themselves, but his mind was occupied with something else.

Радионица познатог локалног занатлије нестала је, а Никола је желео да реши мистерију његовог нестанка.

The workshop of a well-known local craftsman had disappeared, and Nikola wanted to solve the mystery of his disappearance.

Држећи своју црвену капу, пожурио је до свог пријатеља Јелене.

Holding his red cap, he hurried to his friend Jelena.

Јелена је увек знала више него што је показивала.

Jelena always knew more than she let on.

Њене оштре очи примећивале су ствари које други нису могли да виде.

Her sharp eyes noticed things others could not see.

"Јелена, морам твоју помоћ.

"Jelena, I need your help.

Неколико дана пре Божића, занатлија је нестао.

A few days before Božić, the craftsman disappeared.

Његова породица је забринута", рекао је Никола, његове очи су исказивале одлучност.

His family is worried," said Nikola, his eyes showing determination.

"Наравно, Никола.

"Of course, Nikola.

Где бих теби могла да помогнем?

Where might I be able to help you?"

" упитала је Јелена.

asked Jelena.

Њих двоје су пажљиво пролазили кроз гужву, опажајући људе, декорације и светла.

The two of them carefully navigated through the crowd, observing people, decorations, and lights.

Одједном, угледали су Милана, човека за кога су чули чудне приче.

Suddenly, they spotted Milan, a man they had heard strange stories about.

Лутао је парком без неког видљивог разлога, али израз на његовом лицу био је заинтригиран.

He was wandering the park without any visible reason, but the expression on his face was intriguing.

"Не верујем му", тихо је шаптао Никола.

"I don't trust him," Nikola whispered quietly.

"Али можда зна нешто што ми не знамо.

"But maybe he knows something we don't."

""Можда.

"Maybe.

Хајде да питамо," предложила је Јелена.

Let's ask," suggested Jelena.

Они су пришли Милану, који је изгледао као да их је очекивао.

They approached Milan, who seemed as if he was expecting them.

"Тражите некога?

"Are you looking for someone?"

" упитао их је Милан, окрећући се према њима.

Milan asked, turning to them.

"Не брините, нисам конекција криминала.

"Don't worry, I'm not a criminal connection.

Знате, овде је тајно крепоћа место.

You know, there is a secret hideaway here."

""Тајно крепоћа место?

"A secret hideaway?"

" упитао је Никола, збуњен.

Nikola asked, puzzled.

"Да.

"Yes.

Место где се неко скрива.

A place where someone is hiding.

Пратите мене", мистериозно је додао Милан и започео кораке према скривеној стази у парку.

Follow me," added Milan mysteriously, and began to walk towards a hidden path in the park.

Док су корачали, снег је тихо падао.

As they walked, snow was falling quietly.

Ушли су у мали и стар пристаниште које је било препуно алата и занатских производа.

They entered a small, old pier filled with tools and craft products.

Ту су били, стари локални занатлија, радећи на својој уметности као да ништа није пошло наопако.

There was the old local craftsman, working on his art as if nothing had gone wrong.

"Морао сам да се склоним", рекао је занатлија.

"I had to hide," the craftsman explained.

"Неко је тражио моје тајне, моје дизајне.

"Someone was after my secrets, my designs.

Милан је једини знао где сам.

Milan was the only one who knew where I was."

"Никола и Јелена су били изненађени, али срећни да је све било у реду.

Nikola and Jelena were surprised but happy that everything was alright.

Они су се вратили на фестивал са занатлијом, а светла су угрејала срце свих присутних.

They returned to the festival with the craftsman, and the lights warmed the hearts of all those present.

Никола је схватио колико је важно веровати пријатељима.

Nikola realized how important it is to trust friends.

Способност заједничког решавања проблема донела је топлину и радост на празничној светковини.

The ability to solve problems together brought warmth and joy to the festive celebration.

Уз звук каролира и мирис печеног кестена, Божићни дух никада није био снажнији.

With the sound of carolers and the smell of roasted chestnuts, the Božić spirit had never been stronger.