Снег је тихо падао преко Калемегданске тврђаве, док је Београд био окупан празничним светлима.

The snow was quietly falling over the Kalemegdan Fortress, while Belgrade was bathed in holiday lights.

Мирис свеже печених колача допирао је из околних продавница.

The smell of freshly baked pastries wafted from the surrounding shops.

Милоћ је погледао око себе, покушавајући да се сети прошлости.

Miloć looked around, trying to remember the past.

Осећао је како га зими ваздух подсећа на дечје дане, али сада је све било другачије.

He felt how the winter air reminded him of his childhood days, but now everything was different.

Године у иностранству оставиле су га са осећајем отуђености.

Years abroad had left him with a sense of alienation.

Милоћ је дошао на Калемегдан да се састане с породицом.

Miloć had come to Kalemegdan to meet with his family.

Његова сестра Јована, увек пуна енергије и радости, није могла да дочека да га види.

His sister Jovana, always full of energy and joy, couldn't wait to see him.

Она га је топло загрлила.

She embraced him warmly.

"Милоћу! Тако ми је драго што си овде!" рекла је са осмехом.

"Miloću! I'm so glad you're here!" she said with a smile.

Уз њу је стајао њихов отац, Александар.

Beside her stood their father, Aleksandar.

Он, као пензионисани наставник историје, добродушно је климнуо главом.

A retired history teacher, he nodded kindly.

„Добро је видети те, сине," рекао је.

"It's good to see you, son," he said.

Породица је кренула ка старој тврђави, где су приређивали традиционалну божићну вечеру.

The family headed towards the old fortress, where they were hosting a traditional Christmas dinner.

Док су корачали, Милоћ је осетио нелагоду.

As they walked, Miloć felt uneasy.

Био је ту, али је осећао да не припада.

He was there, but he felt like he didn't belong.

Био је то чудан осећај, као да је странац у сопственом граду.

It was a strange feeling, like being a stranger in his own city.

Стигли су до просторије окружене старим зидовима тврђаве.

They arrived at a room surrounded by the fortress's ancient walls.

Унутра, сто је био прекривен белим чаршавом и украшен свећама.

Inside, the table was covered with a white cloth and adorned with candles.

Александар је почео да прича приче о породици и старим обичајима.

Aleksandar began telling stories about the family and old customs.

Милоћ је слушао, поново се сећајући ствари које су му некада биле блиске.

Miloć listened, recalling things that were once familiar to him.

Док су људи веселили, Милоћ је скупио храброст да говори.

As people reveled, Miloć gathered the courage to speak.

„Знам да сам дуго био одсутан“, почео је.

"I know I've been away for a long time," he began.

„Живот у иностранству ми није био лак.

"Life abroad wasn't easy for me.

Било је тешко, али сам научио много.

It was tough, but I learned a lot.

Успех је дошао, али сам осећао да губим део себе."

Success came, but I felt like I was losing a part of myself."

Тишина је завладала просторијом.

Silence filled the room.

Јована је руком стискао руку.

Jovana squeezed his hand.

„Милоћу, увек ћеш бити део породице.

"Miloću, you'll always be part of the family.

Без обзира где си“, рекла је.

No matter where you are," she said.

Са сузама у очима, Александар је спустио руку на синово раме.

With tears in his eyes, Aleksandar placed a hand on his son's shoulder.

„Породица је важна, а исто тако и разумевање.

"Family is important, and so is understanding.

Поносни смо на тебе."

We are proud of you."

Милоћ је осетио топлину која му се ширила телом.

Miloć felt warmth spreading through his body.

Промена је пресекла сву невољу коју је осећао.

The change cut through all the discomfort he had felt.

Постао је део нечег већег.

He became part of something greater.

Породица је наставила са вечером, смејући се и делећи приче.

The family continued their dinner, laughing and sharing stories.

Било је то вече које је ујединуло старе традиције и нове успомене.

It was an evening that united old traditions and new memories.

Празнична атмосфера била је снажнија него икада, док су се светлости на тврђави угасиле, остављајући Милоћа са осећајем припадности и дубоке повезаности.

The holiday atmosphere was stronger than ever as the lights on the fortress went out, leaving Miloć with a sense of belonging and deep connection.

Овај Божић био је више од обичног окупљања; био је то нови почетак.

This Christmas was more than just a gathering; it was a new beginning.