Светла аеродрома Никола Тесла у Београду обасјавала су путнике који су журно пролазили са коферима.

The bright lights of Aerodrom Nikola Tesla in Beograd illuminated the travelers hurrying by with their suitcases.

Напољу, снег је лагано падао, стварајући божићну атмосферу.

Outside, snow was gently falling, creating a Christmas atmosphere.

Милан стоји на ивици гужве у одељку за доласке.

Milan stood on the edge of the crowd in the arrivals section.

Раније те године, он је отишао у страну земљу да ради.

Earlier that year, he had gone to a foreign country to work.

Сада, када се вратио, осећао је мешавину радости и стрепње.

Now that he was back, he felt a mix of joy and apprehension.

Милан је чекао да види сестру Ану и њеног сина Луку.

Milan was waiting to see his sister Ana and her son Luka.

Лука је сада био мали дечак, пуно енергије и радозналости.

Luka was now a small boy, full of energy and curiosity.

Милан се питао да ли ће га Лука препознати.

Milan wondered if Luka would recognize him.

Док је гледао људе како се грле и поздрављају, Милан се присетио сврхе свог повратка - Божић са породицом.

As he watched people hugging and greeting each other, Milan remembered the purpose of his return - Christmas with family.

Он је хтео поново да осети мирис дома и љубав која га окружује.

He wanted to once again feel the scent of home and the love that surrounded him.

Док је Милан чекао, објавили су кашњење његовог лета, додајући додатни стрес.

While Milan waited, a delay for his flight was announced, adding extra stress.

Опасност гужве и галама учинили су да се осећа још удаљеније од свих.

The hustle, bustle, and noise made him feel even more distant from everyone.

Али је био одлучан.

But he was determined.

У коферу је има поклоне за Ану и Луку, изабране са пажњом и љубављу.

In his suitcase, he had gifts for Ana and Luka, chosen with care and love.

Коначно, појавила се Ана, држећи руку малог Луке.

Finally, Ana appeared, holding little Luka's hand.

Њих двоје су скенирали гужву.

The two of them scanned the crowd.

Милан је дубоко удахнуо и почео да дише лакше.

Milan took a deep breath and began to feel relieved.

Примио је топли поглед своје сестре.

He met his sister's warm gaze.

Лука је стао на тренутак, оцењујући, а онда препознао Милана.

Luka paused for a moment, assessing, and then recognized Milan.

Његово лице се разведри и потрча Милану у загрљај.

His face brightened, and he ran to Milan for an embrace.

"Чика Милан!" узвикну Лука срећно.

"Uncle Milan!" Luka exclaimed happily.

Сав страх Милана се истопио.

All of Milan's fears melted away.

Ана је пришла и обоје су загрлили Милана, осећајући топлину која је избрисала сваку сумњу.

Ana approached, and they both embraced Milan, feeling a warmth that erased any doubts.

Док су излазили са аеродрома, било је јасно да их чека најлепши божићни празник.

As they left the airport, it was clear they were in for the most beautiful Christmas holiday.

Милан je знао да ће поново бити део породице, са домаћим срцем које жуди за тим.

Milan knew that he would soon be part of the family again, with a heart that longed for home.

Док се снег настављао лагано спуштати, Милан је осетио да, иако је провео дуго времена далеко, љубав његове породице никада није избледела.

As the snow continued to fall gently, Milan felt that, although he had spent a long time away, the love of his family had never faded.

Повео је руку Луке, прихвативши овај нови, радосни свет који је чекао испред њих.

He took Luka's hand, embracing this new, joyous world that awaited them ahead.