Снег је тихо покривао улице Београда док је светлост саобраћаја трептала у зимској ноћи.

The snow quietly covered the streets of Beograd while the city lights flickered in the winter night.

Испод једне старе зграде, у суморној подрумској просторији испуњеној мирисом дувана и гласовима пуним напетости, окупљена је била мала група људи.

Beneath an old building, in a gloomy basement room filled with the smell of tobacco and voices full of tension, a small group of people had gathered.

Сто је био прекривен зеленим сукном, а карте се полако делиле од руке до руке.

The table was covered with green cloth, and cards were slowly dealt from hand to hand.

Вук је седео на једном крају.

Vuk sat at one end.

Његово лице било је озбиљно, са благом сенком умора и наде.

His face was serious, with a slight shadow of weariness and hope.

Некада обећавајућа звезда покера, сада се борио са својим пороцима.

Once a promising poker star, he was now struggling with his vices.

Овога пута, више није био сам.

This time, he was no longer alone.

Поред њега седела је Милена, његова млађа сестра, која је носила терет породице на својим плећима.

Next to him sat Milena, his younger sister, who carried the burden of the family on her shoulders.

Њене очи биле су пуне бриге, али и решености да подржи брата у његовом покушају.

Her eyes were full of worry, but also determination to support her brother in his endeavor.

"Вук, сигуран си да желиш ово?

"Vuk, are you sure you want this?"

" питала је Милена, њен глас мек и пун сумње.

asked Milena, her voice soft and full of doubt.

Никада раније није веровала у коцку, а сада су све наде биле положене на брата који је једном давно напустио породицу.

She had never trusted gambling before, and now all hopes rested on her brother who had once left the family.

"Морам, Милена.

"I must, Milena.

Ово је наша последња шанса," одговори Вук, одлучан да покаже да може бити човек од речи.

This is our last chance," replied Vuk, determined to prove he could be a man of his word.

Карте су се делиле, новац се стављао на сто, а сваки потез био је од велике важности.

The cards were dealt, money was placed on the table, and each move was crucial.

Напетост је кулминирала и време као да је стајало док су гледали у Вукове руке.

Tension peaked, and time seemed to stand still as they watched Vuk's hands.

Посматрачи су ћутали, свако задубљен у своје мисли.

The onlookers were silent, each absorbed in their own thoughts.

Када је дошло време за одлучујућу руку, Вук је био сав у зноју.

When it came time for the decisive hand, Vuk was drenched in sweat.

Уздаси играча и звукови батовања чипова били су једини звуци осим његовог куцања срца.

The sighs of the players and the sounds of chips being shuffled were the only sounds besides his own heartbeat.

Ставчио је све на једну карту, све или ништа.

He staked everything on a single card, all or nothing.

"Идем на све или ништа," рекао је напетим гласом, погледао Милену за тренутак, тражећи подршку.

"I'm going all in," he said with a tense voice, glancing at Milena for a moment, seeking support.

Она му је узвратила једним умовним климом, препуним страха, али и вере.

She returned his gaze with a knowing nod, filled with fear but also faith.

Карте су се полако окретале.

The cards slowly turned.

Прво су Вукове руке острвиле погодак, а затим је утихнуо сопствени тајац у соби.

First, Vuk's hands revealed a hit, then a silence fell over the room.

Вук је добио последњи агресорски потез и победа је била очигледна.

Vuk had won the last aggressive move, and the victory was apparent.

Победнички узвик се проширио по соби, и Вук је са олакшањем схватио да је напокон успео да извуче породицу из финансијске пропасти.

A victorious shout spread through the room, and Vuk realized with relief that he had finally managed to pull the family out of financial ruin.

Њихова реакција била је пуна радости и олакшања.

Their reaction was full of joy and relief.

"Успео си," рекла је Милена, не кријући осмех.

"You did it," said Milena, unable to hide a smile.

"Али, молим те, више не повлачи овакве ризике.

"But please, don't take such risks again."

"У том тренутку, док је снег наставио да пада по улицама, за Вука и Милену овај новогодишњи тренутак значио је нови почетак.

At that moment, as the snow continued to fall on the streets, this New Year's moment meant a new beginning for Vuk and Milena.

Вук је обећао себи да ће се од сада држати даље од опасних игара и фокусирати се на породицу.

Vuk promised himself that from now on, he would stay away from dangerous games and focus on his family.

Милена је, уз дозу опреза, почела поново да верује у брата.

Milena, with a touch of caution, started believing in her brother again.

Тако су нацију у нову годину са новим снагама и надом, свесни да су шансе некад биле све што им је требало.

Thus, they entered the new year with renewed strength and hope, aware that sometimes chances were all they had.

И овога пута, шансе су им се осмехнуле.

And this time, luck had smiled upon them.