Снег је прекрио мали град у Србији, а на дан Нове године, све је изгледало тихо и мирно.

Snow covered the small town in Serbia, and on New Year's Day, everything seemed quiet and peaceful.

Вук и Мира су корачали кроз снежну стазу.

Vuk and Mira were walking along the snowy path.

Надали су се да ће стићи кући пре олује која је све опретећивала.

They hoped to reach home before the storm that threatened everything.

Али, нешто је привукло Вукову пажњу—напуштено бирачко место на периферији града.

But something caught Vuk's attention—an abandoned polling station on the outskirts of town.

Вук, склон знатижељи и авантури, није могао да одоли.

Vuk, inclined towards curiosity and adventure, couldn't resist.

"Хајдемо тамо, изгледа занимљиво," рекао је Мири.

"Let's go there, it looks interesting," he said to Mira.

Мира је само подигла обрву, али га је пратила.

Mira just raised an eyebrow but followed him.

Њена скептична природа увек ју је терала да сазна истину.

Her skeptical nature always drove her to find out the truth.

Ближили су се месту.

They approached the place.

Било је блато, стари плакати су висили са зидова.

There was mud, old posters hung from the walls.

Неке кутије су биле отворене, а папири су летели по поду.

Some boxes were open, and papers flew across the floor.

Све је изгледало напуштено, али свакако није било обично.

Everything looked abandoned, yet it was certainly not ordinary.

Вук се осетио нервозно, али истовремено одлучно.

Vuk felt nervous but at the same time determined.

Морао је да сазна шта се овде догодило.

He had to find out what had happened there.

"Овде је било нешто, али шта?

"There was something here, but what?"

" питао се Вук гласно.

Vuk wondered aloud.

Мира је пажљиво посматрала све око њих.

Mira carefully observed everything around them.

"Пази," рекла је, као да је осетила нешто необично.

"Be careful," she said, as if sensing something unusual.

Док су наставили истраживање, пронашли су улаз који је водио ка подземној просторији.

As they continued their investigation, they found an entrance leading to an underground room.

Она је била савршено скривена, као да је скривала велику тајну.

It was perfectly hidden, as if concealing a great secret.

Спустили су се низ старе, дрвене степенице.

They descended the old wooden stairs.

Вук је био узбуђен, а Мира још скептичнија.

Vuk was excited, and Mira even more skeptical.

Када су стигли до дна, просторија је била пуна папира и чудних трагова активности.

When they reached the bottom, the room was full of papers and strange traces of activity.

Вук је интензивно истраживао папире.

Vuk intensely studied the papers.

Почео је да слаже мозаик у својој глави.

He began to piece together a puzzle in his head.

"Чини се да је све ово била нека врста шале," закључио је коначно.

"It seems all of this was some kind of prank," he finally concluded.

Мира се насмешила.

Mira smiled.

"Значи, ниси без разлога био знатижељан.

"So, your curiosity wasn't for nothing."

"Док је олуја почела да бесни напољу, Вук и Мира одлучили су да се врате кући.

As the storm began to rage outside, Vuk and Mira decided to head back home.

Било је време за топлу ватру и чај.

It was time for a warm fire and tea.

Док су корачали назад кроз снег, била је јасна једна ствар.

As they walked back through the snow, one thing was clear.

Вук је научио да храброст не значи увек скочити у опасност, а Мира да истина може бити чуднија од маште.

Vuk learned that courage doesn't always mean jumping into danger, and Mira that truth can be stranger than imagination.

"Срећна нова година," рекла је Мира.

"Happy New Year," Mira said.

Вук се насмејао и добацио, "Срећна нам ова авантура.

Vuk laughed and added, "Happy adventure to us."

" Зима је тек почињала, али вратоломна ноћ је већ испричала своју причу.

Winter was just beginning, but the thrilling night had already told its story.