Кнез Михаилова улица била је обасјана светлошћу новогодишњих лампица.

Knez Mihailova Street was illuminated by the light of New Year's lamps.

Људи су журили као река, са осмехом и весељем у очима.

People hurried like a river, with smiles and joy in their eyes.

Мирис печених кестена ширио се ваздухом, а Милош и Јелена су ходали кроз ту гужву, наизглед узбуђени као и сви око њих.

The smell of roasted chestnuts filled the air, and Miloš and Jelena walked through the crowd, seemingly as excited as everyone around them.

Милош је био вредан студент, увек опрезан, али те вечери догодио му се малер.

Miloš was a diligent student, always cautious, but that evening he had a stroke of bad luck.

Изгубио је важну ствар - свој новчаник, у којем је била карта за прославу на коју су требали ићи.

He lost something important—his wallet, which contained the ticket to the celebration they were supposed to attend.

Био је беспомоћан, али знао је да не сме одустати.

He felt helpless but knew he couldn't give up.

"Јелена, изгубио сам новчаник", признао је Милош са уздахом.

"Jelena, I've lost my wallet," Miloš admitted with a sigh.

Његова пријатељица, Јелена, била је уз њега као и увек.

His friend, Jelena, was beside him as always.

Знала је да морају нешто предузети, иначе ће цела чињеница о вечери бити угрожена.

She knew they had to do something, otherwise the entire plan for the evening would be compromised.

"Нема везе, ја сам с тобом.

"It doesn't matter, I'm with you.

Пронаћи ћемо га", рекла је одлучно.

We'll find it," she said resolutely.

Иако је желела да стигне на време на прославу, знала је да је сада најважније бити уз Милоша.

Although she wanted to arrive on time for the celebration, she knew that being there for Miloš was the most important thing now.

Надала се да ће вечерња авантура донети нешто више у њихов однос.

She hoped that this evening's adventure would bring something more to their relationship.

Прошетали су улицом Кнез Михаилова, гледали сваки ћошак и свако светло.

They walked down Knez Mihailova Street, checking every corner and every light.

Нису имали намеру да одустану.

They had no intention of giving up.

Хладноћа зиме покушавала је да их успори, али нису марили.

The winter cold tried to slow them down, but they didn't care.

Јелена је знала да ће такав тренутак можда бити и шанса да покаже своја осећања.

Jelena knew that such a moment might be a chance to show her feelings.

Док су се враћали на место где су раније седели, ватромет је осветлио небо.

As they headed back to the place where they had previously sat, fireworks lit up the sky.

Чинило се као савршен тренутак.

It seemed like a perfect moment.

Испод мале клупе, на месту где су пре седели, угледали су новчаник.

Beneath a small bench, where they had sat before, they spotted the wallet.

Милош је уздахнуо с олакшањем и срећно погледао Јелену.

Miloš sighed with relief and looked at Jelena happily.

"Нашли смо га, хвала ти," рекао је и загрлио је, можда мало дуже него што је уобичајено.

"We found it, thank you," he said and hugged her, perhaps a bit longer than usual.

Њено срце је поскочило од радости.

Her heart leaped with joy.

Стигли су на прославу баш на време за одбројавање.

They arrived at the celebration just in time for the countdown.

Са сваком секундом до нове године, Милош је све више размишљао о Јелени.

With each second to the new year, Miloš thought more about Jelena.

Док су звона одјекивала и ватромет праскао, насмешили су се једно другом, осетивши да почиње нешто ново.

As the bells rang and fireworks burst, they smiled at each other, feeling that something new was beginning.

Те ноћи, Милош је схватио да га Јелена види више од пријатеља.

That night, Miloš realized that Jelena saw him as more than a friend.

И он је почео да ћењка на њу другачијим очима.

He began to look at her with different eyes as well.

Јелена је осетила да више не мора да крије своја осећања.

Jelena felt she no longer had to hide her feelings.

Са новим почетком године, обоје су нашли нешто драгоцено.

With the new beginning of the year, they both found something precious.

Њихов живот је поново клијао, попут искри у новогодишњој ноћи.

Their life bloomed once more, like sparks in the New Year's night.

Уздинуте звезде су сведочиле о љубави која је напокон упаљена.

The stars above bore witness to a love that had finally been kindled.

Улична светла су и даље сјајила, али сада са додатном топлином у хладноћи зимске ноћи.

The street lights continued to shine, but now with an added warmth in the cold of the winter night.