Снежна ноћ обавија Скадарлију, дивни слој пахуљица прекрива калдрму.

A snowy night envelops Skadarlija, a lovely layer of snowflakes covering the cobblestones.

Светлост која долази из кафана топло сија, а из њих се чује весела музика.

The light coming from the taverns shines warmly, and cheerful music can be heard from them.

Нова година се приближава и људи из свих крајева се скупљају да славе.

New Year's is approaching, and people from all over are gathering to celebrate.

Једна од тих кафана окупила је породицу младог уметника Николе.

One of these taverns has gathered the family of a young artist, Nikola.

Његова сестра Мила му је увек била подршка, али и неко ко покушава да смањи тензије у породици.

His sister, Mila, has always been his support, as well as someone who tries to reduce tensions in the family.

Уз њих је Вук, рођак који је допутовао из иностранства, доневши позитивну енергију и смех.

With them is Vuk, a cousin who traveled from abroad, bringing positive energy and laughter.

Никола је сабрао храброст да се придружи породици, мада у себи осећао немир.

Nikola mustered the courage to join the family, though he felt uneasy inside.

Његови родитељи нису увек разумели његове снове о уметности и животу ван конвенционалног пута.

His parents did not always understand his dreams about art and living a life off the conventional path.

Мила је седела поред њега, осмехујући се охрабрујуће.

Mila sat beside him, smiling encouragingly.

"Никола," рече Вук кроз смех док је причао анегдоте с путовања, "кад ћеш нам нешто нацртати овде?

"Nikola," said Vuk with a laugh as he shared anecdotes from his travels, "when are you going to draw something for us here?

Донеси мало свог света на наше зидове.

Bring a little of your world to our walls."

"Никола се насмеја, али унутрашњи гласови су остали.

Nikola smiled, but the inner voices remained.

Чекала се поноћ и тост за нову годину.

Midnight was awaited for a toast to the New Year.

Никола је знао да има само кратко време да се отвори.

Nikola knew he had only a short time to open up.

Док се минуте топиле у звук музике и звона, Мила га је тихо охрабрила.

As the minutes melted into the sound of music and bells, Mila quietly encouraged him.

"Ово је твоје време, реци шта осећаш.

"This is your time, say what you feel."

"Када је поноћ стигла, чаша је у вис подигнута.

When midnight arrived, glasses were held high.

Никола је дубоко удахнуо и загледао се у њихова лица.

Nikola took a deep breath and looked into their faces.

"Желим.

"I want...

Желим да знате да ми значите.

I want you to know you mean a lot to me.

Сви се трудимо бити оно што јесмо.

We're all trying to be who we are."

"Мила и Вук су му се осмехнули, док су родитељи гледали са благошћу коју није очекивао.

Mila and Vuk smiled at him, while his parents looked on with a kindness he did not expect.

"Никола, ти си наш и драго нам је што си такав какав јеси," рекла је мајка.

"Nikola, you are ours, and we're glad you are who you are," said his mother.

Тај мали разговор је променио све.

That small conversation changed everything.

Никола је осетио терет како спада.

Nikola felt the burden lift.

Био је прихваћен.

He was accepted.

Њихове разлике га више нису плашиле, јер је познавао да љубав која их веже, никада неће нестати.

Their differences no longer frightened him, for he realized the love that binds them would never fade.

Како су се срећни гласови мешали са звуцима музике, Скадарлија је одисала топлином и надом.

As the happy voices mingled with the sounds of music, Skadarlija radiated warmth and hope.

Нова година је донела нову снагу, а Николу оставила испуњеног вером у себе и своју породицу.

The New Year brought new strength, leaving Nikola filled with faith in himself and his family.

Сви заједно поделише загрљај, спремни за будућност и све оно што ће донети.

They all shared a hug, ready for the future and all that it would bring.