Снег је непрекидно падао, покривајући свет у бело.

The snow was falling continuously, covering the world in white.

Некада весели карневал сада је био облијењен тишином и завијутим ветром.

The once lively carnival was now enveloped in silence and a howling wind.

Руне и половни штандови били су укочени у залеђеној тишини.

The rides and makeshift stands stood frozen in the icy silence.

Ту су били Марко, Јована и Лука, заједно закључани у овом хладном свету.

There were Marko, Jovana, and Luka, locked together in this cold world.

Марко је био одлучан.

Marko was determined.

Његов једини циљ био је пронаћи сестру и напустити ово место.

His sole aim was to find his sister and leave this place.

Његови кораци су остављали трагове у снегу.

His footsteps left traces in the snow.

Над је био јак, али је у грудима осећао страх.

Hope was strong, but he felt fear in his chest.

Јована, са својом независношћу, видела је потенцијал.

Jovana, with her independence, saw potential.

Иако је место било рушевина, у њеним очима било је више од леда је било шансе за нови почетак.

Although the place was a ruin, in her eyes, more than ice, there was a chance for a new beginning.

Била је спремна да помогне, чак и ако није лако веровала.

She was ready to help, even if she did not easily trust.

Лука је био загонетан.

Luka was enigmatic.

Још од првог састанка било је нешто у њему што је побудило Маркову сумњу.

Since the first meeting, there was something about him that sparked Marko's suspicion.

Али Лука је знао више о олујама него било ко други.

But Luka knew more about storms than anyone else.

Његове речи о путу кроз мећаве звучале су уверљиво.

His words about the path through the blizzards sounded convincing.

Док су истраживали карневал, Марко је осетио како његова верност другима расте.

As they explored the carnival, Marko felt his loyalty to others grow.

Са Јованом је изградио неко поверење.

He had built some trust with Jovana.

Лука је био важан због своје мудрости.

Luka was important because of his wisdom.

Једног дана, открили су тајни пролаз.

One day, they discovered a secret passage.

Али, пут је значио оставити снабдевање иза себе.

But, the path meant leaving supplies behind.

„Шта ако ипак пробамо?

"What if we try it anyway?

Ово би могло бити наша једина шанса,“ рекао је Марко, окупљајући групу.

This could be our only chance," Marko said, rallying the group.

Напетост је расло, али су одлучили да ризикују.

Tension rose, but they decided to take the risk.

Прошли су кроз тајанствени пут, Марко са надом у срцу.

They passed through the mysterious path, Marko with hope in his heart.

Његова сестра је можда још далеко, али је имао нове трагова.

His sister might still be far away, but he now had new clues.

Испод свег леда и ветра, живела је нада.

Beneath all the ice and wind, hope lived.

На крају су изашли из карневала, остављајући празне улице иза себе.

In the end, they emerged from the carnival, leaving the empty streets behind.

Марко је осетио нову снагу у себи.

Marko felt a new strength within him.

Уз помоћ Јоване и Луке више није био сам.

With the help of Jovana and Luka, he was no longer alone.

Сада је веровао у сарадњу и пријатељство.

He now believed in cooperation and friendship.

То је био почетак, не крај.

It was the beginning, not the end.

У тренутку када снег престане, осећали су мир.

In the moment when the snow stopped, they felt peace.

Заједно су гледали према хоризонту, спремни за нова искуства и изазове у потрази за његовом сестром.

Together, they looked toward the horizon, ready for new experiences and challenges in the search for his sister.

Празници су донели нови почетак у заснеженом свету.

The holidays brought a new beginning in the snowy world.