Снег је тихо падао преко старе зграде у срцу Београда, где је смештена престижна школа у интернату.

Snow was quietly falling over the old building in the heart of Beograd, where a prestigious boarding school was located.

Унутра је била топла и жива атмосфера, испуњена узбуђењем због такмичења у талентима које је било заказано за тај вече.

Inside, there was a warm and lively atmosphere, filled with excitement due to the talent competition scheduled for that evening.

Све то било је у част Српске Нове године.

It was all in honor of the Serbian New Year.

Ивана је седела у својој соби, гледајући кроз прозор како се пахуље сливају на тло.

Ivana sat in her room, watching the snowflakes blend into the ground.

Иако је била изванредна пијанисткиња, увек је сумњала у себе.

Although she was an exceptional pianist, she always doubted herself.

Желела је да освоји такмичење како би показала себи и другима да заиста вреди.

She wanted to win the competition to prove to herself and others that she was truly worthy.

Иако је радила безброј сати, страх јој је помрачио мисли.

Despite countless hours of practice, fear clouded her thoughts.

Милан, њен најбољи пријатељ, ушета у собу са осмехом.

Milan, her best friend, walked into the room with a smile.

"Ивана, мораш да верујеш у себе.

"Ivana, you have to believe in yourself.

Ја знам да можеш", рекао је нежно.

I know you can do it," he said gently.

Увек је избегавао сукобе, али сад је знао да она мора осетити његову подршку.

He always avoided conflicts, but now he knew she needed to feel his support.

"Не знам, Милане.

"I don't know, Milane.

Можда бих требала одустати", шапнула је Ивана са страхом у гласу.

Maybe I should give up," Ivana whispered, fear in her voice.

"Не, само треба да верујеш у своју музику.

"No, you just need to believe in your music.

У мени видиш све што ти недостаје.

You see in me everything you lack.

Само иди тамо и свирај срцем", убеђивао ју је.

Just go out there and play with your heart," he encouraged her.

У исто време, Андјела, школа славна певачица, гледала је на Ивану са завишћу.

Meanwhile, Andjela, the school's famous singer, looked at Ivana with envy.

Иако је била самоуверена на сцени, знала је колико Ивана поседује чисти таленат.

Though confident on stage, she knew how much pure talent Ivana possessed.

Она је хтела да игра нефер игру.

She wanted to play an unfair game.

Мало пре такмичења, заменила је ноте на клавиру, надајући се да ће збунити Ивану.

Just before the competition, she switched the sheet music on the piano, hoping to confuse Ivana.

Када је дошло време за наступ, трема је подстакнула Ивану.

When it was time to perform, stage fright overtook Ivana.

Почела је свирати, али је направила грешку одмах на почетку.

She started playing but made a mistake right at the beginning.

Кратко је застала, знајући да је могло све пропасти, али онда је угледала Милана међу публиком како јој даје охрабрење тихим гестом.

She paused briefly, knowing everything could fall apart, but then she saw Milan in the audience, giving her encouragement with a silent gesture.

Ивана је дубоко удахнула и почела изнова.

Ivana took a deep breath and started again.

Овoг пута, сав утисак страхова нестаде док је свирала свим срцем.

This time, all impressions of fear vanished as she played with all her heart.

Њена музика је била душа новогодишње ноћи, а публика је била очарана.

Her music became the soul of the New Year's night, and the audience was captivated.

На крају, добила је најгласнији аплауз вечери.

In the end, she received the loudest applause of the evening.

Ивана је, по први пут, осетила истинску срећу и самопоуздање.

For the first time, Ivana felt true happiness and confidence.

Нису јој више били потребни други да би доказала своју вредност.

She no longer needed others to prove her worth.

Погледала је Милана и осетила захвалност што је био уз њу.

She looked at Milan and felt gratitude for being there for her.

Андјела је, гледајући иза кулиса, схватила да ни најбоља тактика не може поразити истинску страст.

Andjela, watching from behind the scenes, realized that no tactic could defeat true passion.

Ивана је својом музиком освојила не само такмичење већ и све срце.

Ivana had won not only the competition but also everyone's heart with her music.

Ивана је коначно нашла мир у себи, схвативши да је најважније бити верна себи.

Ivana finally found peace within herself, realizing that being true to oneself was most important.

Њен пут према самоприхватању био је трновит, али је сваког тренутка вредио.

Her journey toward self-acceptance had been thorny, but every moment was worth it.

Ево баш, испред такмичења на коме је Љубав, а не само вештина, донела победу.

Here, just before the competition where Love, and not just skill, brought victory.