Снег је тихо прекривао град, док су се светла улице огледала у прозорима библиотеке.

Snow quietly blanketed the city, as the streetlights reflected in the library windows.

Универзитетска библиотека је била права оаза мира у зимском хаосу.

The university library was a real oasis of peace in the winter chaos.

Велике столове је красила успавана атмосфера, јер су већина студената били заузети славама за православну Нову годину.

Large tables were adorned with a sleepy atmosphere, as most students were preoccupied with celebrations for the Pravoslavna Nova godina.

Јован, студент историје, увек је био вредан.

Jovan, a history student, was always diligent.

Али изнутра, имао је тајну љубав према поезији коју није делио ни са ким.

But inside, he harbored a secret love for poetry that he shared with no one.

Седећи сам, одлучио је да празнике проведе у библиотеку, у нади да пронађе мало тишине и мира.

Sitting alone, he decided to spend the holidays at the library, hoping to find a bit of silence and peace.

Хтео је да се усредсреди на испите који су му били важни.

He wanted to focus on his exams, which were important to him.

Мила, студенткиња уметности, имала је своје битке.

Mila, an art student, had her own struggles.

Њен финални пројекат је захтевао инспирацију и мир, нешто што није могла наћи међу пријатељима.

Her final project required inspiration and tranquility, something she couldn't find among friends.

Одлучила је да се повуче у библиотеку, надајући се да ће њена креативност процветати у тишини овог места.

She decided to retreat to the library, hoping that her creativity would blossom in the silence of this place.

Док је ноћ одмицала, Јован и Мила су се нашли седећи за истим столом, сваки уроњен у своје књиге и мисли.

As the night went on, Jovan and Mila found themselves sitting at the same table, each immersed in their books and thoughts.

Звук страница и повремени звукови удаљених сауговорника били су једини звукови који су допирали до њих.

The sound of turning pages and occasional sounds of distant conversations were the only noises reaching them.

У тренутку када је Јован устао да оде до полица с књигама, својом немарношћу оставио је отворену свеску са песмама.

In a moment when Jovan got up to go to the book shelves, he carelessly left open a notebook with poems.

Радознала, Мила је погледала унутра и прочитала неколико стихова.

Curious, Mila looked inside and read a few verses.

Осетила је топлину у тим речима и видела неочекивану дубину.

She felt warmth in those words and saw an unexpected depth.

Када се Јован вратио, приметио је да је Мила читала његове песме.

When Jovan returned, he noticed that Mila had been reading his poems.

Лице му је поцрвенело од стида, али Мила је погледала у њега с осмехом.

His face flushed with embarrassment, but Mila looked at him with a smile.

"Прелепе су," рекла је, са искреним дивљењем у гласу.

"They are beautiful," she said, with genuine admiration in her voice.

У том тренутку, у месту које им је пружало бекство, пронашли су заједничку нит.

In that moment, in a place that offered them escape, they found a common thread.

Разговарали су, упознајући једно друго на нове и неочекиване начине.

They talked, getting to know each other in new and unexpected ways.

Јован је полако отварао своје срце, дозвољавајући поезији да буде део његовог живота на јавној сцени.

Jovan slowly opened his heart, allowing poetry to be a part of his life in the public scene.

Мила је, кроз разговоре о уметности и поезији, нашла нову перспективу свог рада.

Through conversations about art and poetry, Mila found a new perspective on her work.

Док су заједно напуштали библиотеку, светло снежне ноћи сијало је на њихове путеве, а нова година је обећавала нове почетке.

As they left the library together, the light of the snowy night shone on their paths, and the new year promised new beginnings.

Јован и Мила започели су нешто више од пријатељства, нешто што је носило обећање инспирације и личног раста.

Jovan and Mila began something more than friendship, something that carried the promise of inspiration and personal growth.

Смех и срдачни разговори постали су чести.

Laughter and heartfelt conversations became frequent.

Јован је, с временом, заволео своју поетску страну, док је Мила захваљујући њему нашла равнотежу потребну да заврши свој пројекат.

Over time, Jovan came to love his poetic side, while Mila, thanks to him, found the balance needed to complete her project.

У библиотечкој тишини и међусобној подршци успели су да нађу делић мира усред празничног метежа.

In the library's silence and mutual support, they managed to find a piece of peace amidst the holiday hustle.