Небо је било облачно, и лагани снег је падао на сербски крајолик.

The sky was cloudy, and light snow was falling on the Serbian landscape.

Милош је седео у аутобусу, тихо посматрајући беле поља која су се простирала све до хоризонта.

Miloš sat on the bus, quietly observing the white fields that stretched all the way to the horizon.

Била је зима, и током новогодишњих празника, школа је организовала излет на српско село.

It was winter, and during the New Year's holidays, the school organized a trip to a Serbian village.

Милош је био стидљив младић, који је увек више волео прочитати књигу него разговарати с другима.

Miloš was a shy young man, who always preferred reading a book over talking to others.

Јелена, с друге стране, била је супротност, увек ширила осмех и дружила се са свима.

Jelena, on the other hand, was the opposite, always spreading smiles and socializing with everyone.

Милош је гледао како Јелена смејеши с пријатељима.

Miloš watched as Jelena laughed with friends.

Он је имао тајну жељу да јој приђе и упозна је боље.

He had a secret desire to approach her and get to know her better.

Али стидљивост је често осујећивала његове намере.

But shyness often thwarted his intentions.

Док је аутобус стигао у село, ученици су излазили један по један, узбуђени због снега који су тешко чекали.

As the bus arrived at the village, the students disembarked one by one, excited for the snow they had been eagerly awaiting.

Село је било прекривено снегом, с бреговима и тихим путељцима који су водили до коначишта где ће ученици преноћити.

The village was covered in snow, with hills and quiet paths leading to the lodgings where the students would stay overnight.

Свуда око њих, снег је прштао под нијиховим корацима.

All around them, the snow crunched beneath their steps.

Милош је одлучио да учини мали корак, и сео је до Јелене за ручком.

Miloš decided to take a small step and sat next to Jelena at lunch.

Она га је поздравила са срдачним осмехом, а он је лагано прошаптао "здраво".

She greeted him with a warm smile, and he softly whispered "hello."

Након ручка, следила је шетња у природи.

After lunch, a nature walk followed.

Милош је одлучио да прати групу у којој је била Јелена.

Miloš decided to join the group where Jelena was.

Снег је почео јаче да пада, и ветар је дувао кроз цивилизацију.

The snow began to fall harder, and the wind blew through civilization.

Док су ловили слагалице, Јелена се некако одвојила од групе.

As they hunted for clues, Jelena somehow got separated from the group.

Милош је приметио њено одсуство и без размишљања је кренуо да је нађе.

Miloš noticed her absence and, without hesitation, set out to find her.

На крају стазе, Милош је угледао изгубљену Јелену.

At the end of the path, Miloš spotted a lost Jelena.

Пришао јој је полако и упитао: "Јеси ли добро?

He approached her slowly and asked, "Are you okay?"

" Она је изгледала помало забринуто, али када је угледала Милоша, осмехнула се.

She looked a little worried, but when she saw Miloš, she smiled.

Успео је да препозна прилику и преузео је главну улогу.

He recognized the opportunity and took the lead.

Док су се враћали ка групи, Милош и Јелена су причали.

As they returned to the group, Miloš and Jelena talked.

Он јој је испричао о својим интересовањима и како воли снег, а Јелена је поделила своје авантуре.

He told her about his interests and how he loved the snow, and Jelena shared her adventures.

Разговор је текао лако, као да су стари пријатељи.

The conversation flowed easily, as if they were old friends.

Када су се вратили, Милош је осећао промену у себи.

When they returned, Miloš felt a change within himself.

Осећао је да су га мали кораци довели до великог постигнућа.

He felt that the small steps had led to a great achievement.

Не само да је упознао Јелену, већ је схватио колико храброст може променити ситуацију.

Not only had he met Jelena, but he realized how courage could change a situation.

Остатак путовања прошли су у пријатном дружењу, а Милош је знао да је направио први, али важан корак ка новим пријатељствима.

The rest of the trip was spent in pleasant company, and Miloš knew he had taken the first, but important, step towards new friendships.

Снег је и даље падао, али за Милоша, свет је већ био топао и пун нових могућности.

The snow kept falling, but for Miloš, the world was already warm and full of new possibilities.

Џинглови новогодишњих звона могли су се чути у даљини, и за њега је то био знак да је ово само почетак.

The jingles of New Year's bells could be heard in the distance, and for him, it was a sign that this was just the beginning.