Зима је стигла у Београд, а Славујев врт био је прекривен танким слојем снега.

Winter had arrived in Belgrade, and the Slavuj's Garden was covered with a thin layer of snow.

Ваздух је био свеж и хладан, а некада шарене цветне гредице сада су биле празне и мирне.

The air was fresh and cold, and the once colorful flower beds were now empty and peaceful.

Сизифовски звуци града допирали су из далека.

The Sisyphean sounds of the city echoed from afar.

Милан је стигао први.

Milan arrived first.

Стојао је на улазу и гледао у основи симетричан али хладно леп врт.

He stood at the entrance, looking at the basically symmetrical but coldly beautiful garden.

Овај врт је некада био попут раја за њихову породицу.

This garden had once been like paradise for their family.

Сећао се викенда када су сви били на окупу — мама, тата, Софија и он.

He remembered weekends when everyone was together — mom, dad, Sofija, and him.

Данас је ту био сам, чекао сестру коју није видео веома дуго.

Today, he was there alone, waiting for his sister whom he had not seen in a very long time.

Софију је ветар полако гурао да дође до њега.

The wind slowly propelled Sofija to come to him.

Иако су више пута разговарали преко телефона, сусрет очи у очи био је другачији.

Although they had spoken many times over the phone, an eye-to-eye meeting was different.

Софија је умела бити срдачна и емоционална, али данас је била опрезна и тихо приступила Милану.

Sofija had a way of being warm and emotional, but today she approached Milan cautiously and quietly.

"Здраво, Милане," рекла је са благим осмехом.

"Hello, Milane," she said with a slight smile.

"Здраво, Софија," одговорио је, покушавајући да звучи топло.

"Hello, Sofija," he replied, trying to sound warm.

Шетали су полако стазама врта, прича је текла, али Милан је осећао тежину на језику.

They walked slowly along the garden paths, the conversation was flowing, but Milan felt a weight on his tongue.

Толико тога је желео да јој каже, али речи нису долазиле лако.

There was so much he wanted to tell her, but the words did not come easily.

Чуо се хладан звук хрскавог снега под ногама када је одједном почео да пада свеж снег.

The cold sound of crunchy snow underfoot was heard as fresh snow suddenly began to fall.

Пахуљице су симболички подсећале на дане њиховог детињства, оне слободне и беспослене зимске дане када су правили снешка и слично.

The snowflakes symbolically reminded them of their childhood days, those free and idle winter days when they'd build snowmen and the like.

То је било довољно да Милан олакша терет с груди.

That was enough to ease the burden from Milan's chest.

"Софија, жао ми је што сам био далеко," излетело му је.

"Sofija, I'm sorry that I was distant," burst out of him.

"Тешко ми је било.

"It was hard for me...

Нисам знао како да се носим са свим.

I didn't know how to cope with everything."

"Софија га је нежно погледала.

Sofija looked at him gently.

"Знам, Милане.

"I know, Milane.

Ни мени није било лако.

It wasn't easy for me either.

Али ми смо браћа и сестре.

But we are brother and sister.

Увек ћемо бити ту једно за друго.

We'll always be there for each other."

"Милан осети топлину у срцу.

Milan felt warmth in his heart.

Први пут после дуго времена, осетио је олакшање.

For the first time in a long while, he felt relief.

"Хајде да почнемо из почетка, макар само нас двоје.

"Let's start anew, just the two of us.

Можда можемо бити подршка једно другом.

Maybe we can support each other."

"Софија је климнула главом и насмешила се.

Sofija nodded and smiled.

"Да, можемо.

"Yes, we can.

Овде, на месту где смо имали толико срећних успомена.

Here, in this place where we had so many happy memories."

"То је био почетак новог поглавља за њих.

It was the beginning of a new chapter for them.

Уз заједничке напоре и разумевање, знали су да могу победити све препреке које живот донесе.

With joint effort and understanding, they knew they could overcome any obstacles life might bring.

Снежне пахуљице су наставиле да падају, док су њих двоје шетали, загрлили се и заједно кренули напред.

Snowflakes continued to fall as the two of them walked, embraced, and moved forward together.