У срцу Динарских Алпа, окружена снежним покривачем, налазила се мала болница на скијалишту.

In the heart of the Dinarske Alpe, surrounded by a snow cover, there was a small hospital at a ski resort.

Скијаши су пролазили поред, док су лекари и сестре ужурбано бринули о пацијентима.

Skiers passed by while doctors and nurses were busily caring for patients.

Милан је журио кроз снежну путању ка улазу.

Milan was hurrying through the snowy path towards the entrance.

Његов пријатељ Владимир, познати авантуриста, задобио је повреде током лудог спуста низ стазу.

His friend Vladimir, a well-known adventurer, had sustained injuries during a wild descent down the slope.

Унутра је Милан стојао збуњен.

Inside, Milan stood confused.

Одлучио је да пронађе Владимирову собу, али није био сигуран где треба да крене.

He decided to find Vladimir's room but wasn't sure where to go.

Видевши његов неспокој, пријатељска сестра му је показала прави смер.

Seeing his distress, a friendly nurse pointed him in the right direction.

Док је отварао врата, приметио је младу жену како се весело смеје и разговара са Владимиром.

As he opened the door, he noticed a young woman laughing cheerfully and talking with Vladimir.

„Јелена,“ представио ју је Владимир, „ово је Милан, мој драги пријатељ.

"Jelena," Vladimir introduced her, "this is Milan, my dear friend."

“ Јелена се смејала и пружила руку.

Jelena laughed and extended her hand.

Њена енергија је била заразна.

Her energy was infectious.

Милан се осећао помало нервозно.

Milan felt a bit nervous.

Волeо је тишину и прецизност, а упознавање нових људи није му било пријатно.

He loved silence and precision, and meeting new people was not comfortable for him.

Али док је гледао колико бринују о Владимиру, одлучио је да стегне зубе и започне разговор.

But as he saw how much they cared for Vladimir, he decided to grit his teeth and start a conversation.

„Чуо сам много о теби,“ рече Јелена с осмехом.

"I've heard a lot about you," Jelena said with a smile.

„Владимир прича како га увек подржаваш.

"Vladimir talks about how you always support him.

Баш ми је драго што смо те упознали.

I'm really glad we got to meet you."

“Милан је, изненађен њеном отвореношћу, климнуо главом.

Milan, surprised by her openness, nodded.

„Бринем за њега,“ признао је.

"I worry about him," he admitted.

„Он увек тражи изазов, а ја само желим да буде безбедан.

"He's always looking for a challenge, and I just want him to be safe."

“Јелена је нежно додала: „Знамо да он никад неће променити своје навике, али добро је знати да има пријатеља какав си ти.

Jelena gently added, "We know he'll never change his habits, but it's good to know he has a friend like you."

“Кратко су делили смешне приче о Владимировим авантурама и глупостима.

They briefly shared funny stories about Vladimir's adventures and antics.

Јелена и Милан полако су откривали заједничко, што им је пријало.

Jelena and Milan slowly discovered common ground, which pleased them.

Њихова веза постајала је све чвршћа.

Their bond grew stronger.

Након што је време пролазило, Милан је осетио да је растао као особа.

As time passed, Milan felt that he had grown as a person.

Његова резервисана природа није спречила да склопи ново пријатељство.

His reserved nature didn't prevent him from forming a new friendship.

Јелена је предложила да размене телефонске бројеве.

Jelena suggested exchanging phone numbers.

„Треба да останемо у контакту,“ рекла је.

"We should stay in touch," she said.

„Можда следећи пут идемо на скијање.

"Maybe next time we can go skiing."

“Милан се насмејао и пристао.

Milan laughed and agreed.

У тој маленој болници на планини, схватио је да је отварање према другима лакше него што је мислио.

In that small mountain hospital, he realized that opening up to others was easier than he had thought.

Јелена и он договорили су се да ће се поново видети, а Милан се радовао новим искуствима и људима које би тек упознао.

Jelena and he agreed to meet again, and Milan looked forward to new experiences and the people he would yet meet.

Кроз прозор су гледали како снег и даље пада, стварајући нове приладне сцене који су чекали на њихове будуће авантуре.

Through the window, they watched the snow continue to fall, creating new, pristine scenes that awaited their future adventures.