Калемегданска тврђава, са својим старим каменим зидовима и погледом на ушће Саве и Дунава, блистала је под зимским сунцем.

The Kalemegdan Fortress, with its ancient stone walls and view of the confluence of the Sava and Danube rivers, gleamed under the winter sun.

Снег је прекрио читаву тврђаву, стварајући бајковити пејзаж.

Snow covered the entire fortress, creating a fairy-tale landscape.

Милица је чекала на улазу, држећи план путовања чврсто као да је карта за злато.

Milica waited at the entrance, holding the travel itinerary tightly as if it were a map to gold.

„Драгомире, морамо стићи до топова пре поднева,“ рекла је озбиљно.

"Dragomir, we need to reach the cannons before noon," she said seriously.

Али Драгомир, увек опуштен, једва да је обраћао пажњу на сат.

But Dragomir, always laid-back, barely paid attention to the time.

„Полако, сунце је тек изашло.

"Take it easy, the sun has just risen.

Уживајмо у дану,“ рекао је с осмехом.

Let's enjoy the day," he said with a smile.

Док су разгледали тврђаву, изненада су се нашли у групи људи у костимима из доба османске окупације.

As they were sightseeing the fortress, they unexpectedly found themselves among a group of people in costumes from the Ottoman occupation era.

„Хајде, морамо се спремити за битку,“ викнула је жена у пурпурној хаљини, упућујући им команду.

"Come on, we must prepare for battle," shouted a woman in a purple dress, giving them a directive.

Милица и Драгомир су размењивали погледе, збуњени али заинтригирани.

Milica and Dragomir exchanged looks, confused but intrigued.

„Да ли је ово део плана?

"Is this part of the plan?"

“ шапнуо је Драгомир, намигујући.

Dragomir whispered, winking.

„Наравно да није!

"Of course not!

Али дај да пробамо,“ одговорила је Милица, изненада осетивши узбуђење новог изазова.

But let's try it," replied Milica, suddenly feeling the excitement of a new challenge.

Ушли су у улоге, и убрзо су застали на лединци као вође древне војске.

They got into character and soon found themselves standing on the field as leaders of an ancient army.

Људи око њих, глумци и посетиоци, чекали су њихове наредбе.

The people around them, actors and visitors, awaited their orders.

Хаос је претио да превлада, али Милица је узела ствар у своје руке.

Chaos threatened to take over, but Milica took charge.

Почела је да издаје команде, подсећајући на ратне стратегије које је некад читала.

She began issuing commands, recalling battle strategies she once read about.

У међувремену, Драгомир се попео на зид тврђаве и заподенуо импровизовани говор, измишљајући приче о храбрости и победи, што је изазвало смех и аплауз међу присутнима.

Meanwhile, Dragomir climbed onto the fortress wall and started an impromptu speech, making up stories of bravery and victory, which brought laughter and applause from those present.

На крају представе, Милицина стратегија спасла је „војску“ од „пораза“, док је Драгомиров хумор освојио свакога.

By the end of the performance, Milica's strategy saved the "army" from "defeat," while Dragomir's humor won everyone over.

Аплауз није престајао, а организатори су им пришли са захвалношћу.

The applause did not subside, and the organizers approached them with gratitude.

„Нисмо ово планирали, али било је фантастично,“ рекла је Милица, сјајних очију.

"We didn't plan this, but it was fantastic," said Milica, her eyes shining.

„Можда сам претеривала са тим планом.

"Maybe I overdid it with that plan."

“„А ја сам научио да мало реда и није тако лоше,“ признао је Драгомир с осмехом.

"And I learned that a little order isn't so bad," Dragomir admitted with a smile.

Док су се враћали, снег је лагано падао, а Калемегдан је остајао за њима као сведок њихове неочекиване авантуре.

As they returned, snow gently fell, and Kalemegdan remained behind them as a witness to their unexpected adventure.

Осећали су се ближе него икад, испуњени новом заједничком причом коју ће дуго препричавати.

They felt closer than ever, filled with a new shared story they would recount for a long time.