Снежно јутро у Дрвенграду било је бајковито.

The snowy morning in Drvengrad was enchanting.

Дрвенасте куће, украшене белим покривачем снега, светлуцале су под зрацима зимског сунца, док су планине чувале своју тишину и мир.

The wooden houses, adorned with a white blanket of snow, glistened under the rays of the winter sun, while the mountains kept their silence and peace.

Милан је стајао на малом брду изнад села, гледајући на кућу своје породице, где се данас одржавао породични састанак поводом Сретња.

Milan was standing on a small hill above the village, looking at his family's house, where today a family gathering for Sretenja was taking place.

Милан је био млад човек који се у последње време осећао као странац у сопственој породици.

Milan was a young man who recently felt like a stranger in his own family.

Његов живот у граду био је брз и модеран, и није знао како да се уклопи са старим традицијама и причама које су његови рођаци волели.

His life in the city was fast and modern, and he didn’t know how to fit in with the old traditions and stories his relatives loved.

Уздахнуо је, свестан да ће данас морати да проведе цео дан с њима.

He sighed, aware that today he would have to spend the whole day with them.

Јелена, његова братаница, дочекала га је пред вратима са топлим осмехом.

Jelena, his niece, greeted him at the door with a warm smile.

"Милане, драго ми је да си дошао!

"Milane, I'm glad you came!"

" рекла је весело, доводећи га унутра.

she said cheerfully, bringing him inside.

Унутрашњост куће била је топла, испуњена звуцима разговора и мирисом свеже пећене хране.

The interior of the house was warm, filled with the sounds of conversation and the aroma of freshly baked food.

Угледао је Стевана, свог стрица, како седи поред пећи са шољом чаја.

He spotted Stevan, his uncle, sitting by the stove with a cup of tea.

Стеван је био чувар породичних прича и мудрости.

Stevan was the keeper of family stories and wisdom.

"Здраво, Милане," рекао је Стеван, климајући му главом.

"Hello, Milane," said Stevan, nodding his head.

"Како је у граду?

"How are things in the city?

Чули смо да си заузетово.

We've heard you're busy."

"Милан је невољко сео, осећајући одбојност према свим овим обичајима.

Milan sat down reluctantly, feeling averse to all these customs.

Док је време пролазило, Јелена је започела причу о породичним легендама и важности Сретња.

As time passed, Jelena started telling stories of family legends and the importance of Sretenja.

Милан је, иако незадовољан, пажљиво слушао.

Milan, though dissatisfied, listened carefully.

Видео је како Јелена и Стеван озбиљно и с љубављу причају о прошлости.

He saw how Jelena and Stevan talked seriously and lovingly about the past.

Стигао је тренутак обележавања Сретња, а светлост свећа огрејала је собу.

The moment for the celebration of Sretenja came, and the candlelight warmed the room.

Сви су се око стола држали за руке, молили и захвалили на благословима током прохујале године.

Everyone around the table held hands, prayed, and gave thanks for the blessings of the past year.

Милан је затворио очи и осетио нешто неочекивано — повезаност.

Milan closed his eyes and felt something unexpected — a connection.

Топлина и снаге ових обичаја одједном су биле више од обавезе.

The warmth and strength of these customs suddenly became more than an obligation.

Док је вечерао са породицом, приметио је осмехе и осетио исконску радост.

As he had dinner with the family, he noticed smiles and felt a primal joy.

У том тренутку, Милан је донеле одлуку.

At that moment, Milan made a decision.

Одлучио је да пригрли део себе који је био укопан у овим врлетима и традицији.

He decided to embrace the part of himself that was rooted in these rugged mountains and traditions.

На крају вечери, Милан се дуго задржао у разговору са Стеваном и Јеленом.

At the end of the evening, Milan lingered long in conversation with Stevan and Jelena.

Смејао се и причао о свом животу у граду, али сада је то радио са новом спознајном дубином и разумевањем.

He laughed and talked about his life in the city, but now he did so with a newfound depth of insight and understanding.

Више није осећао раскорак — нашао је начин да помири нови живот са старим коренима.

He no longer felt a divide — he had found a way to reconcile his new life with his old roots.

Док је снежна ноћ падала на Дрвенград, Милан је осетио истинску радост и мир.

As the snowy night fell over Drvengrad, Milan felt true joy and peace.

Знао је да је ово само почетак његовог новог пута обогаћеног заветима предака.

He knew this was just the beginning of his new path enriched by the vows of his ancestors.

Породична традиција постала је део његовог срца, а он је коначно нашао својо место међу својима.

Family tradition had become a part of his heart, and he finally found his place among his own.