Било је хладно јутро у Калемегдан парку.

It was a cold morning in Kalemegdan park.

Снег је лагано покривао град и дрвеће.

Snow was gently covering the city and the trees.

Никола је нервозно корачао између тезги са поклонима.

Nikola was nervously pacing between the stalls with gifts.

Зима је у пуном јеку, али људи су били весели.

Winter was in full swing, but people were cheerful.

Приближавао се Дан заљубљених.

Valentine's Day was approaching.

Поред њега, Милан, његов најбољи пријатељ, посматрао је како Никола пребира по поклонима.

Beside him, Milan, his best friend, watched as Nikola rummaged through the gifts.

"Шта ће ти бити савршено за Јелену?

"What will be perfect for Jelena?"

" упита Милан.

asked Milan.

Никола је слегао раменима.

Nikola shrugged.

"Не знам.

"I don't know.

Хоћу да јој покажем колико ми значи, а нисам сигуран шта ће то најбоље приказати.

I want to show her how much she means to me, but I'm not sure what would best represent that."

"Цветови су били лепи, као и чоколаде, али су изгледали обично.

Flowers were pretty, as were chocolates, but they seemed ordinary.

Никола је тражио нешто посебно, нешто што ће одражавати његова дубља осећања.

Nikola was looking for something special, something that would reflect his deeper feelings.

Шетајући даље, дошао је до мале тезге локалног уметника.

Walking further, he came to a small stall of a local artist.

Излог је био пун ручно рађених фигурица и украса.

The display was full of handcrafted figurines and decorations.

Једна мала фигура са симболом љубави привукла је његову пажњу.

One small figure with the symbol of love caught his attention.

Била је то мала статуа срца израђена од дрвета, фино уклесана.

It was a small heart statue made of wood, finely carved.

"Ово!

"This!"

" рече Никола, узимајући фигуру.

said Nikola, picking up the figure.

"Ово је оно што тражим.

"This is what I'm looking for."

"Милан је климнуо главом са осмехом.

Milan nodded with a smile.

"Добар избор.

"Good choice.

Јелена ће то сигурно ценити.

Jelena will surely appreciate it."

"Са поклоном у руци, Никола је отишао на састанак са Јеленом у парку.

With the gift in hand, Nikola went to meet Jelena in the park.

Снег је стално падао, стварајући чаробарни амбијент.

Snow continued to fall, creating a magical ambiance.

Јелена је седела на клупи, загрнена у топли шал.

Jelena was sitting on a bench, wrapped in a warm scarf.

"Здраво, Никола," рече она са осмехом.

"Hello, Nikola," she said with a smile.

"Здраво, Јелена," одговори Никола, предајући јој поклон.

"Hello, Jelena," replied Nikola, handing her the gift.

Када је отворила поклопац, видела је фигуру и ућутала за тренутак.

When she opened the lid, she saw the figure and was silent for a moment.

"Никола, ово је прелепо," рекла је тихо, њене очи сјајећи од изненађења.

"Nikola, this is beautiful," she said softly, her eyes shining with surprise.

"Значи ми много.

"It means a lot to me."

""Хтео сам да знаш колико те ценим," рече Никола, осећајући се храбрије него раније.

"I wanted you to know how much I appreciate you," said Nikola, feeling braver than before.

Јелена га је погледала са радосним осмехом.

Jelena looked at him with a joyful smile.

"И ја осећам исто, Никола.

"I feel the same way, Nikola."

"Док су одлазили из парка, Никола се осећао другачије.

As they left the park, Nikola felt different.

Сада је знао да искрени изрази често вреде више од савршенства.

Now he knew that sincere expressions often mean more than perfection.

Његово срце било је лагано као пахуља снега која је падала око њих.

His heart was as light as the snowflakes falling around them.

Топлина их је обузимала, засењајући хладноћу зиме.

Warmth enveloped them, overshadowing the winter's cold.

Викенд је изгледао савршено као и њихова нова прича.

The weekend seemed as perfect as their new story.