Сунце је тек почело да се пробија кроз сиве облаке, а Калемегданска тврђава још је увек била прекривена танким слојем фебруарског снега.

The sun was just beginning to break through the gray clouds, and the Kalemegdan Fortress was still covered with a thin layer of February snow.

Ивана и Милан су се држали за руке док су ходали стазама.

Ivana and Milan were holding hands as they walked the paths.

Успон је био лаган, али хладан зимски ветар шибао је преко реке.

The climb was easy, but the cold winter wind whipped across the river.

Ивана је дубоко у себи надала се да ће овај викенд бити другачији.

Deep down, Ivana hoped that this weekend would be different.

За њу, Дан заљубљених није био само празник, већ прилика да се приближе.

For her, Valentine's Day was not just a holiday, but an opportunity to grow closer.

Милан, с друге стране, био је замишљен и често оптерећен послом.

Milan, on the other hand, was thoughtful and often burdened with work.

Његова незаинтересованост повређивала је Ивану.

His lack of interest hurt Ivana.

„Знаш,“ рекла је Ивана тихо, гледајући у древне зидине, „волела бих да данас идемо на нека места која нисмо раније видели.“

"You know," Ivana said quietly, looking at the ancient walls, "I'd like us to visit some places today that we haven't seen before."

Милан је климнуо главом, покушавајући да се усредсреди.

Milan nodded, trying to focus.

„Добро, где желиш да идемо?“

"Alright, where do you want to go?"

„Постоји један угао тврђаве који увек прескачемо... Желим да то буде наш мали свет за данас.“

"There's a corner of the fortress we always skip... I want it to be our little world for today."

Када су стигли у тај скривени део, стајали су тренутак, задивљени старим каменим структурама.

When they reached that hidden part, they stood for a moment, awed by the old stone structures.

Али онда, неочекивано, снег је почео да пада гушће.

But then, unexpectedly, the snow began to fall more heavily.

Ветар је постао јачи, терајући их да потраже заклон.

The wind grew stronger, forcing them to seek shelter.

Испод једног старог лука, с времена на време склониште пешачка, стиснули су се једно уз друго.

Under an old archway, a temporary refuge for pedestrians, they huddled together.

Тишина око њих је била опипљива.

The silence around them was palpable.

Ивана је знала да је сада време за искреност.

Ivana knew it was time for honesty.

„Милане,“ почела је, очи пуне наде и бриге, „осећам да често нисмо повезани... Да нема довољно времена које проводимо заједно и причамо.“

"Milan," she began, her eyes full of hope and concern, "I feel like we're often disconnected... Like there's not enough time we spend together, talking."

Милан је уздахнуо.

Milan sighed.

„Знам, Ивана.

"I know, Ivana.

Извини ако изгледам одсутно... Важно ми је да знаш да ми је стало.

I'm sorry if I seem distant... It's important to me that you know I care.

Само не знам увек како да покажем.“

I just don't always know how to show it."

Затим је, гледајући у његове очи, осетила топлину која ју је охрабрила.

Then, looking into his eyes, she felt the warmth that encouraged her.

„Договоримо се да чешће одвајамо време, чак и када је хладно и када посао притисне.“

"Let's agree to set aside time more often, even when it's cold and work is pressing."

Док је снег полако престао, обоје су погледали напоље, ка светлу које је пробијало облаке.

As the snow gradually stopped, they both looked outside, towards the light breaking through the clouds.

Изашли су из својих привременог склоништа.

They stepped out of their temporary shelter.

Прошетали су назад до центра тврђаве, руку под руку, са осмесима који су значили више од речи.

They walked back to the center of the fortress, hand in hand, with smiles that meant more than words.

Први пут после много времена, знали су да је њихова веза јака и да ће, упркос ветровима и хладноћи, истрајати у сваком изазову.

For the first time in a long time, they knew their relationship was strong and that, despite the winds and cold, they would withstand any challenge.

Калемегдан сада није био само историјски споменик, већ место њихове нове везе и заједничке наде.

Kalemegdan was now not just a historical monument but a place of their renewed connection and shared hopes.