Снег је лагано падао на Кнез Михаилову улицу, чинећи да све изгледа бајковито и мирно.

The snow was gently falling on Knez Mihailova Street, making everything seem magical and peaceful.

Кафе који се налазио у средини ове познате улице био је уточиште од зимске хладноће, испуњен топлотом и мирисом свеже скуване кафе.

The café located in the middle of this famous street was a refuge from the winter cold, filled with warmth and the scent of freshly brewed coffee.

Никола се загревао седећи у углу, изгубљен у мислима.

Nikola warmed himself sitting in the corner, lost in thought.

У рукама му је био стари, пожутели папир – мистериозно писмо које му је стигло јутрос.

In his hands was an old, yellowed piece of paper—a mysterious letter that arrived that morning.

С неком одлучношћу, још увек помало несигуран, Никола се отргну од својих мисли и позва Јелену.

With a sense of determination, still somewhat uncertain, Nikola tore himself from his thoughts and called Jelena.

Она је увек знала да му да прави савет.

She always knew how to give him the right advice.

Радила је као новинарка и била је врло способна у разоткривању скривеног.

She worked as a journalist and was very skilled at uncovering the hidden.

Никола јој је пустио поруку да се нађу у кафеу.

Nikola messaged her to meet him at the café.

Када је Јелена стигла, Никола јој је показао писмо.

When Jelena arrived, Nikola showed her the letter.

Писмо је нагињало на стару породичну тајну, нешто што је морало укључивати његовог отуђеног брата Марка.

The letter hinted at an old family secret, something that had to involve his estranged brother Marko.

„Мораш да се суочиш са том прошлошћу,“ рекла је Јелена чврстим гласом.

"You have to face that past," Jelena said in a firm voice.

„Само ће те то ослободити.

"Only that will set you free."

“Јеленине речи су га увериле.

Jelena's words convinced him.

И тако је Никола одлучио да се сретне с Марком, својим братом, кога није видео годинама.

So, Nikola decided to meet with Marko, his brother, whom he hadn't seen in years.

Позвао га је у исти кафе.

He invited him to the same café.

Срце му је куцало брже док је чекао Марка.

His heart was beating faster as he waited for Marko.

Напетост је расла, али онда се издахнуо дубоко и решио да изнесе истину на видело.

The tension was building, but then he exhaled deeply and resolved to bring the truth to light.

Када је Марко стигао, било је видљиво да ни њему није лако.

When Marko arrived, it was evident he wasn't having an easy time either.

Узехши храбро писмо, Никола је замолио брата да му објасни.

Taking the brave letter, Nikola asked his brother to explain.

„Зашто нам ово никад нису рекли?

"Why were we never told this?"

“ Уследила је тишина.

Silence followed.

Марко је изгледао као да ће одрећи се тајне, али је најзад проговорио.

Marko looked as if he might deny the secret, but finally, he spoke.

Открили су истину о својим родитељима и скривеним причама које су дуго остале у мраку.

They uncovered the truth about their parents and hidden stories that had long remained in the dark.

„Нисам знао да ће овако испасти,“ Марко рече тихо.

"I didn't know it would turn out this way," Marko said quietly.

„Мислио сам да ће време само поправити ствари.

"I thought time would fix things."

“Браћа су дуго разговарала, делећи своје мисли и осећања.

The brothers talked for a long time, sharing their thoughts and feelings.

Схватили су да морају држати једно другом леђа, без обзира на све.

They realized they had to have each other's backs, no matter what.

Одлучили су да се заједнички суоче са прошлим догађајима.

They decided to face past events together.

Срце му је било лакше кад је напустио кафе, снежне пахуље су и даље падале, сада изгледајући као симбол новог почетка.

His heart was lighter when he left the café, the snowflakes still falling, now appearing as a symbol of a new beginning.

Никола је знао да је направио прави корак.

Nikola knew he had taken the right step.

Осећао се храбро и захвално што сада разуме важност породице и истине, колико год да је понекад непријатна.

He felt brave and grateful that he now understood the importance of family and truth, however uncomfortable it might sometimes be.

Топлота кафеа и подстицајни разговор са братом били су само почетак новог, бољег поглавља.

The warmth of the café and the encouraging conversation with his brother were just the beginning of a new, better chapter.