Снег је густо падао преко Београда, обавијајући старијо зграду психијатријске клинике белим покривачем.

Snow was falling heavily over Belgrade, covering the old building of the psychiatric clinic with a white blanket.

Зидови клинике, тамни и хладни, носили су мистерије и тајне које нико није смео да разоткрије.

The walls of the clinic, dark and cold, held mysteries and secrets that no one dared to uncover.

Милан, млади болничар, сваког дана је радио истим ходницима.

Milan, a young orderly, worked every day in the same corridors.

Његов живот,иако испуњен са бригом за пацијенте, попримио је мрачан и тежак ритам.

His life, although filled with care for the patients, had taken on a dark and heavy rhythm.

Осећао се као унутар затворених четири зида, иако је одавно престао да верује у чуда, нешто га је терало да обрати пажњу на чудне догађаје у клиници.

He felt as if he was enclosed within four walls, and even though he had long stopped believing in miracles, something compelled him to pay attention to the strange events in the clinic.

Пацијенти су нестајали, један по један, а сваки пут објашњења су била недовољна.

Patients were disappearing, one by one, and each time the explanations were inadequate.

Милан је запазио како су собе празне, кревети нетакнути и како су се врата затварала са чудним тајнама.

Milan noticed how the rooms were empty, the beds untouched, and how the doors closed with strange secrets.

Једна од пацијенткиња, Јелена, увек је имала причу за свакога ко би је слушао.

One of the patients, Jelena, always had a story for anyone who would listen.

Њена машта је била толико живописна да су људи генерално веровали да су то плодови њене болести.

Her imagination was so vivid that people generally believed they were the fruits of her illness.

Одједном, Милан је одлучио да Јелани поверује и престао је да одбацује њене приче као обичне делузије.

Suddenly, Milan decided to believe Jelena and stopped dismissing her stories as mere delusions.

Јелена је тврдила да је видела како пацијенти једне ноћи нестају кроз тајна врата у подруму.

Jelena claimed to have seen patients disappearing one night through a secret door in the basement.

Милан је осетио да мора да истражи, иако је сумњао у своје поступке.

Milan felt he had to investigate, even though he doubted his actions.

Док је клиника спавала у дубоком зимском сну, Милан је одлучио да се спусти у подрум, где је светло било пригушено и тама густа.

While the clinic was asleep in a deep winter's slumber, Milan decided to go down to the basement, where the light was dim and the darkness thick.

Тамо је пронашао тајне пролазе, закривене зидовима сличним лавиринту.

There he found secret passages, hidden by walls like a labyrinth.

Ништа није било случајно.

Nothing was accidental.

Док је разматрао следећи потез, Милан је чуо корак иза себе.

While considering his next move, Milan heard footsteps behind him.

Угледао је Драгана, шефа психијатра, који је деловао озбиљно.

He saw Dragan, the chief psychiatrist, who looked serious.

Морао је признати све што је знао.

He had to confess everything he knew.

Усенивши се, Милан је био принуђен да се сучели с Драганом.

In a tense moment, Milan was forced to confront Dragan.

Драган је био немилосрдан, али Милан је чврсто одлучио да открије истину.

Dragan was relentless, but Milan was firmly determined to uncover the truth.

Успео је, уз помоћ Јелене.

With Jelena's help, he succeeded.

Његова истрајност је имала резултате.

His persistence paid off.

Драган је суспендован, а клиника је почела да се мења.

Dragan was suspended, and the clinic began to change.

Уређења су била другачија, пацијенти сигурнији.

The arrangements were different, and the patients were safer.

Јелена је остала, али сада су њене приче биле схваћене више озбиљно.

Jelena stayed, but now her stories were taken more seriously.

Милан је осетио како се његова сврха враћа.

Milan felt his sense of purpose returning.

Постао је сигурнији у себе, научио је да верује у своју интуицију и да своја запажања претвара у акцију.

He became more confident in himself, learning to trust his intuition and to turn his observations into action.

Док је зима наставила да обавија клинику, Милан је знао да ни један дан више неће бити исти.

As winter continued to envelope the clinic, Milan knew that not a single day would be the same again.

Истина је изашла на видело, а с њом и нова нада.

The truth had come to light, bringing with it a new hope.

Улоге се променише, а снег је наставио да пада, али сада са осећајем олакшања и мирноће.

The roles had changed, and the snow continued to fall, but now with a sense of relief and peace.