Милан је седео у школској библиотеци.

Milan was sitting in the school library.

Торба је била пуна књига, али његове мисли нису биле на школским задацима.

His bag was full of books, but his thoughts were not on school assignments.

Пролећно сунце се пробијало кроз велике прозоре, осветљавајући полице пуне прашинавих томова.

The spring sun was breaking through the large windows, illuminating shelves full of dusty volumes.

Библиотека је била његово уточиште, место где је могао бити сам са својим мислима.

The library was his refuge, a place where he could be alone with his thoughts.

У школи се припремало за позоришну представу.

The school was preparing for a play.

Миланова жеља, одавно скривена, била је да глуми у тој представи.

Milan's long-hidden desire was to act in this play.

Ипак, страх је био јачи.

However, fear was stronger.

Бојазан од наступа пред људима, али и од могућег неуспеха, држали су га у месту.

The fear of performing in front of people, as well as the fear of possible failure, kept him in place.

Јелена и Вук, његови другови из разреда, такође су се пријавили за главну улогу.

Jelena and Vuk, his classmates, had also applied for the lead role.

Милан их је посматрао како се припремају.

Milan watched them as they prepared.

Они су били одлучни и сигурни у себе, док је Милан мучио у себи борбу између жеље и страха.

They were determined and confident, while Milan was struggling within himself between desire and fear.

Једног поподнева, када је библиотека већ била скоро празна, Милан је одлучио остати после школе.

One afternoon, when the library was almost empty, Milan decided to stay after school.

У тишини, међу књигама, почео је да чита текст представе наглас.

In the silence, among the books, he began to read the script aloud.

Речи су најпре излазиле тешко, али полако је проналазио ритам.

The words came out difficultly at first, but slowly he found his rhythm.

Сваком изговореном речју, осећао је како му срце све више куца од узбуђења.

With each spoken word, he felt his heart beat ever faster with excitement.

Дошла је и та дуго очекивана ноћ аудиције.

The long-awaited audition night arrived.

Милан је стајао у реду, нервозно прстима прелазећи преко папира.

Milan stood in line, nervously running his fingers over the paper.

Вук и Јелена су већ изашли на сцену и њихови наступи су били одлични.

Vuk and Jelena had already taken the stage, and their performances were excellent.

Милан је осећао притисак, али знао је да је стигао тренутак одлуке.

Milan felt the pressure, but he knew the moment of decision had arrived.

Када је дошао на ред, застаде на тренутак, па дубоко удахну.

When his turn came, he paused for a moment, then took a deep breath.

Све сумње нестале су кад је кренуо да говори.

All doubts disappeared when he started to speak.

Читао је свој део са страшћу коју није ни знао да поседује.

He read his part with passion he didn't even know he had.

Публика је ћутала, очекујући сваки следећи ред.

The audience was silent, anticipating each following line.

Када је све било готово, Милан је напустио сцену, још увек под утиском свега што се догодило.

When it was all over, Milan left the stage, still overwhelmed by everything that had happened.

Није био сигуран какав је утисак оставио, али осећао је као да је победио себе.

He wasn't sure what impression he had left, but he felt as though he had conquered himself.

Неколико дана касније, објављени су резултати.

A few days later, the results were announced.

Милан је добио главну улогу.

Milan got the lead role.

Био је изненађен и пресрећан.

He was surprised and overjoyed.

Његови другови из разреда су му честитали.

His classmates congratulated him.

За Милана, ово није било само освајање улоге.

For Milan, this was not just about winning the role.

Био је то доказ да страх може бити савладан и да је вредно ризиковати.

It was proof that fear can be overcome and that it's worth taking risks.

Са тим новим самопоуздањем, Милан је научио важну лекцију – ако имаш страст, вреди је пратити, ма колико био уплашен.

With that newfound confidence, Milan learned an important lesson – if you have a passion, it's worth pursuing, no matter how scared you are.

Срце му је било пуно, не само због победе, већ и због новог пронађеног поверења у себе.

His heart was full, not only because of the victory but also because of the newfound trust in himself.