Пролећни ветар је шапутао кроз поломљене прозоре старе школе, доносећи мирис влажне земље и корова.

The spring wind whispered through the broken windows of the old school, bringing the scent of damp earth and weeds.

Милоš, Јована и Драган су стајали на улазу, гледајући у сабласне ходнике.

Milos, Jovana, and Dragan stood at the entrance, looking into the eerie hallways.

Били су испуњени ишчекивањем, али и забринутошћу.

They were filled with anticipation, but also concern.

Милоš је био вођа. Његове очи су биле пуне одлучности док је размишљао о залихама које су им биле потребне. Семена. То је било једино што је имао на уму.

Milos was the leader. His eyes were full of determination as he thought about the supplies they needed. Seeds. That was the only thing on his mind.

"Хајде," рекао је тихо. Његови другови су га следили.

"Let's go," he said quietly. His companions followed him.

Јована је корачала лагано, али са вером у његов избор.

Jovana walked lightly but with faith in his choice.

Она је увек налазила начин да види светлост чак и у овом мрачном свету.

She always found a way to see the light even in this dark world.

Драган је био знатељ окружења.

Dragan was knowledgeable about the surroundings.

Његов смирен поглед је проучавао распукле зидове и пратио скривене путеве кроз школу.

His calm gaze studied the cracked walls and traced the hidden paths through the school.

Унутра, ваздух је био хладан и влажан.

Inside, the air was cold and damp.

Мрак је био густ, али светлост пролећног сунца пробијала се кроз пукотине на крову, бацајући дуге сенке на под.

The darkness was thick, but the light of the spring sun pierced through the cracks in the roof, casting long shadows on the floor.

"Пазите на унакажене подове," упозорио је Драган тихо, показујући на делове подова који су се урушавају.

"Watch out for the damaged floors," Dragan warned quietly, pointing to the parts of the floors that were collapsing.

Милоš је одлучио да крене кроз ризичнији део школе, начин који још нису истражили.

Milos decided to take a riskier route through the school, a path they hadn't explored yet.

"Можда је овде нешто вредно," рекао је, и водио их напред.

"Maybe there's something valuable here," he said, leading them forward.

Са пуно опреза, кренули су дубље у шупље срце зграде.

With great caution, they ventured deeper into the hollow heart of the building.

Како су пролазили кроз мрачно крило школе, одједном су застали пред срушеним зидом.

As they moved through the dark wing of the school, they suddenly stopped in front of a collapsed wall.

"Морамо се пробити кроз ово," рекао је Милоš, али срце му је убрзано куцало.

"We have to break through this," Milos said, but his heart was pounding.

Био је свестан опасности која вреба.

He was aware of the lurking danger.

Док су се пробијали кроз рушевине, нешто се покренуло.

As they broke through the rubble, something shifted.

Звук пуцања се чуо, пао је део зида.

The sound of breaking was heard, and a part of the wall fell.

Милоš је морао брзо да одлучи. „Лево, брзо!“ повикао је, водећи их кроз уски пролаз.

Milos had to decide quickly. “Left, quickly!” he shouted, leading them through a narrow passage.

Прошли су кроз тајна врата која су их изненада избацила напоље кроз заборављени излаз у двориште школе.

They passed through a secret door that suddenly thrust them outside through a forgotten exit into the school's yard.

Били су исцрпљени, али живи.

They were exhausted but alive.

"Гледајте!" викнула је Јована, гледајући у стару закопану оставу.

"Look!" Jovana shouted, gazing at an old buried storage.

Унутра, Милош је пронашао семена којима је толико тежио.

Inside, Milos found the seeds he had been longing for.

С пролећним сунцем које их је обасјавало, осетили су наду.

With the spring sun shining down on them, they felt hope.

Милоš је осетио да је снажнији, способан да води своје пријатеље.

Milos felt stronger, capable of leading his friends.

Иако је свет око њих био разрушен, имали су шансу да поново изграде малени део светла у свом углу годинама порушеног света.

Although the world around them was shattered, they had a chance to rebuild a small piece of light in their corner of a world destroyed over the years.