У Ботаничкој башти, ваздух је био испуњен мирисом процветалих јоргована и зумбулова.

In the Botanička bašta, the air was filled with the scent of blooming lilacs and hyacinths.

Пролећни сунчеви зраци су обасјавали стазе оивичене младим дрвећем, а птице су певале своје мелодије док су весело прелетале између цветова.

The spring sun rays illuminated paths edged with young trees, as birds sang their melodies while cheerfully flying between the flowers.

Милан, амбициозни студент уметности, тражио је инспирацију за свој уметнички пројекат.

Milan, an ambitious art student, sought inspiration for his art project.

Он је сакривао страст према фотографији, надајући се да ће ухватити суштину пролећа кроз објектив свог фотоапарата.

He harbored a passion for photography, hoping to capture the essence of spring through the lens of his camera.

Са њим је била Санја, најбоља пријатељица и увек практична.

With him was Sanja, his best friend and always practical.

Док су шетали баштом, Санја се питала о Милановој будућности, али није ништа говорила.

As they walked through the garden, Sanja wondered about Milan's future but said nothing.

Умео је да се изгуби у потрази за савршеним снимком, често занемарујући свет око себе.

He often got lost in the quest for the perfect shot, frequently neglecting the world around him.

Док су пролазили кроз један од мање посећених стаза, поглед Милана је запао на прелепи цвет који је вирио између два камена.

As they passed through one of the less-visited paths, Milan's gaze fell on a beautiful flower peering out from between two stones.

Узбуђен, почео је да се пења на мали узвишење не би ли добио бољи угао.

Excited, he began to climb a small elevation to get a better angle.

Али, у том покушају, заокренуо је чланак и пао, те јаче узвикнуо од бола.

But, in that attempt, he twisted his ankle and fell, crying out in pain.

Санја је журно пришла, бринући се за пријатеља.

Sanja rushed over, concerned for her friend.

"Милан, јеси ли добро?

"Milan, are you okay?"

" питала је, помажући му да седне.

she asked, helping him to sit down.

Милан је покушао да се осмехне, али бол је био очигледан.

Milan tried to smile, but the pain was evident.

Или требао је да позове Санју за помоћ или да сам покуша да изађе из баште.

He either had to call Sanja for help or attempt to leave the garden on his own.

Док је Милан седео на трави, пришао им је Ђорђе, љубазни баштован који је радио ту.

As Milan sat on the grass, Đorđe, the kind gardener who worked there, approached them.

Ђорђе је имао велике снове о путовању светом да проучава егзотичне биљке, али за сада је био задовољан својим послом у башти.

Đorđe had big dreams of traveling the world to study exotic plants, but for now, he was content with his job in the garden.

Видео је шта се догодило и без оклевања понудио своју помоћ.

He saw what happened and without hesitation offered his help.

"Хајде, Милане, помогнућу ти до најближе клупе," рекао је Ђорђе, стављајући Миланову руку око свог рамена.

"Come on, Milan, I'll help you to the nearest bench," said Đorđe, placing Milan's arm around his shoulder.

Санја је одмах позвала медицинску службу.

Sanja immediately called medical services.

"Не брини, додатна помоћ стиже," рекла је охрабрујуће.

"Don't worry, additional help is on the way," she said encouragingly.

Док су чекали, њих троје су се упустили у разговор.

While they waited, the three of them engaged in conversation.

Ђорђе им је причао о ретким биљкама које је пронашао у башти, док је Санја делила сец́ања на њихове школске дане.

Đorđe talked about the rare plants he had found in the garden, while Sanja shared memories of their school days.

Милан, ослободивши се почетне нелагодности, схватио је колико су вредни овакви тренуци пријатељства.

Milan, shedding his initial discomfort, realized the value of such moments of friendship.

Када је медицинска помоћ стигла, Милан је био збринут и смирен.

When medical assistance arrived, Milan was cared for and calmed.

Нова перспектива му је донела освежено разумевање.

A new perspective brought him refreshed understanding.

Прихватио је да је у реду примити помоћ.

He accepted that it was okay to receive help.

Ново искуство донело је и нови извор инспирације за уметнички пројекат.

The new experience also brought a new source of inspiration for his art project.

Тако, у пролећном дану препуном живота, Милан је отишао из баште са више од једне слике — отишао је са обновљеном захвалношћу према својим пријатељима и спремношћу да прихвати неочекивано са осмехом.

Thus, on a spring day full of life, Milan left the garden with more than just a picture — he left with renewed gratitude for his friends and a willingness to embrace the unexpected with a smile.

Пролеће је заиста било време нових почетака.

Spring truly was a time of new beginnings.