Светлост сунца обасјавала је Калемегдански парк, бацајући шарене сенке по калдрми.

The sunlight bathed the Kalemegdan park, casting colorful shadows across the cobblestones.

Пролећни фестивал ускрсао је у самим срцима свих посетилаца.

The spring festival had awakened in the very hearts of all its visitors.

Људи су шетали између тезги, међу којима се истицала једна препуна цветних аранжмана и укусних ускршњих хлебова.

People strolled between the booths, among which one stood out, filled with floral arrangements and delicious Easter breads.

Баш у тој светлости, Милош је пажљиво пазио, тражећи идеје за своју наредну изложбу у галерији.

It was in this light that Miloš carefully observed, seeking ideas for his next exhibition in the gallery.

Милош је тихо корачао, ослушкујући симфонију смеха и разговора.

Miloš stepped quietly, listening to the symphony of laughter and conversation.

Камера му је висила око врата, спремна да ухвати чаролију тренутка.

His camera hung around his neck, ready to capture the magic of the moment.

Међутим, био је стидљив и избегавао је да приђе течним групама људи.

However, he was shy and avoided approaching groups of people.

Ускоро је стигао до тезге чији су цветови блештали свим бојама пролећа.

Soon, he arrived at a booth where the flowers shone with all the colors of spring.

Јелена је била ту, са осмехом од уха до уха, док је разговарала са једном старијом госпођом о значају ускршњих љиљана.

Jelena was there, with a grin from ear to ear, talking to an elderly lady about the significance of Easter lilies.

Њена страст за цвећем ширио се у ваздуху, привлачећи оне пролазнике који су тражили нешто лепо и посебно за овај празник.

Her passion for flowers spread through the air, attracting passersby looking for something beautiful and special for this holiday.

Али синоптичари су најавили кишу.

But the weather forecasters had predicted rain.

Гужва је почела да се разилази, остављајући Јелену забринуту за своју тезгу.

The crowd began to disperse, leaving Jelena worried about her booth.

У тренутку када су њихови погледи се срели, Милош осети неку топлину.

In the moment their eyes met, Miloš felt a certain warmth.

Преломио је и пришао јој уз стидљив осмех.

He broke the ice and approached her with a shy smile.

"Могу ли направити фотографије твојих цветова?

"May I take some photos of your flowers?"

" упитао је, мало несигуран.

he asked, somewhat unsure.

Јелена подиже главу и насмеши се.

Jelena lifted her head and smiled.

"Наравно, би ми било задовољство," одговорила је, и са светлуцавим очима му показује своје најдраже аранжмане.

"Of course, it would be my pleasure," she replied, and with sparkling eyes, she showed him her favorite arrangements.

Два странца брзо су се претворила у сараднике, и док је Милош ухватио сваки детаљ у прелепим фотографијама, Јелена му је причала о сваком цвету, његовом значају и лепоти.

Two strangers quickly turned into collaborators, and while Miloš captured every detail in beautiful photographs, Jelena told him about each flower, its significance, and beauty.

У том моменту небо се отворило и киша поче да пада.

At that moment, the sky opened up and the rain started to fall.

Милош и Јелена се сакрише испод платненог крова тезге.

Miloš and Jelena took shelter under the canvas roof of the booth.

Кишне капи ударале су у земљу, али њих двоје су седели скупа, смејући се својим одједном наглим пријатељством.

Raindrops hit the ground, but the two of them sat together, laughing at their suddenly blossoming friendship.

"Твоје фотографије могу да промене све," рекла је Јелена озбиљно, загледана у једну од слика на фотоапарату.

"Your photos can change everything," Jelena said seriously, gazing at one of the images on the camera.

"Можда би могли да урадимо изложбу заједно?

"Perhaps we could do an exhibition together?

Цветови и уметност у твојој галерији.

Flowers and art in your gallery."

"Милош се насмеши.

Miloš smiled.

"Зашто да не?

"Why not?

Волим твоје идеје и твораштво.

I love your ideas and creativity."

" Киша је престала, а људи су се поново окупљали око Јеленине тезге.

The rain stopped, and people started gathering again around Jelena's booth.

Милош је поделио своје фотографије на друштвеним мрежама и ускоро, Јеленина тезга постаде главна атракција.

Miloš shared his photos on social media and soon, Jelena's booth became the main attraction.

Док се фестивал ближио крају, Милош је био отворенији и уверенији у себе.

As the festival was coming to an end, Miloš was more open and confident in himself.

Јелена је видела своје цветове у новом светлу, као бедеми уметности и лепоте.

Jelena saw her flowers in a new light, as bastions of art and beauty.

Њих двоје заједно су пронашли нешто више од инспирације и успеха – открили су пријатељство које сигурно тек почиње.

Together, the two of them discovered something more than inspiration and success—they found a friendship that was surely just beginning.