У морској магли која је полако раније тог јутра измакла пред сунцем, Будва је блистала својом старом славом и младим весељем.

In the sea fog that had slowly retreated before the sun earlier that morning, Budva shone with its old glory and youthful joy.

Далеко, преко камених зидина и уских уличица, годишњи свеци сликају небо испуњеним звездама и празничним духом.

Far away, over the stone walls and narrow streets, annual saints painted the sky filled with stars and festive spirit.

Марко је стајао на тераси старе апартманске зграде, посматрајући море које је шапутало древне приче.

Marko stood on the terrace of an old apartment building, watching the sea whisper ancient tales.

Код њега су били Ана и Лука, којима је смех долазио лако; они су били његови пријатељи који су га увек подржавали.

With him were Ana and Luka, whose laughter came easily; they were his friends who always supported him.

„Видиш ли како је лепо, Марко?“ запитала га је Ана, док је сунце одскакало о морске таласе.

"Do you see how beautiful it is, Marko?" Ana asked him as the sun bounced off the sea waves.

Марко се насмешио, али у срцу му је било немирно.

Marko smiled, but there was restlessness in his heart.

Његова жеља да поново пронађе свој национални идентитет била је јака, али конфузија његових осећања није му давала мира.

His desire to rediscover his national identity was strong, but the confusion of his feelings gave him no peace.

"Волим традицију, али осећам да ми нешто недостаје," рекао је тихо, покушавајући да пронађе праве речи.

"I love tradition, but I feel like something is missing," he said quietly, trying to find the right words.

Лука му је ставио руку на раме.

Luka placed a hand on his shoulder.

"Можда ћемо овде пронаћи одговоре током Ускршњих свечаности," предложио је, охрабрујући га.

"Maybe we'll find answers here during the Easter festivities," he suggested, encouraging him.

Док су пролазили кроз стару варош, мирис празничних јела, песништво и весеље носило је наду.

As they passed through the old town, the scent of holiday dishes, poetry, and merriment carried hope.

Будва је блистала у свом најлепшем руху.

Budva shone in its most beautiful attire.

Мештани су красили цркву запаљеним свећама, и припремали се за свечану Ускршњу вечерњу службу.

The locals adorned the church with lit candles, preparing for the festive Easter evening service.

Кад су Марко, Ана и Лука ушли у цркву, дочекала их је топлина и светлост упаљених свећа.

When Marko, Ana, and Luka entered the church, they were met with the warmth and light of burning candles.

Служба је почела у потпуном миру и мелодије су њежно одјекивале унутар камених зидина.

The service began in complete silence, and melodies gently echoed within the stone walls.

Марко је затворио очи и покушао слушати своје срце, остављајући за собом његове стрепње.

Marko closed his eyes and tried to listen to his heart, leaving behind his anxieties.

Током тог тренутка, потпуног мира и светлости која га окружила, осетио је како му се у души отвара пут.

During that moment, in the complete peace and light surrounding him, he felt a path opening in his soul.

Схватио је да је култура једноставно љубав, заједништво и искреност.

He realized that culture is simply love, togetherness, and sincerity.

Његова будућност била је испред њега; храбра и јасна, као што су утринске звезде на црногорском небу водиле морепловце.

His future lay ahead of him; bold and clear, like the morning stars in the Montenegrin sky leading sailors.

По завршетку службе, Ана га је погледала.

After the service ended, Ana looked at him.

"Шта мислиш, Марко?"

"What do you think, Marko?"

Марко је уздахнуо, али му се на лицу појавио мирни осмех.

Marko sighed, but a peaceful smile appeared on his face.

"Све је сада јасно. Пронашао сам оно што сам тражио."

"Everything is clear now. I've found what I was looking for."

Лука и Ана су га подржавали, срећни што је поново пронашао свој пут.

Luka and Ana supported him, happy he had rediscovered his path.

Док су ноћна звона звонила иза њих, затворивши једно поглавље, Марко је корачао напред, спреман за ново путовање кроз живот.

As the night bells rang behind them, closing one chapter, Marko stepped forward, ready for a new journey through life.