Београд је био прекривен танким слојем снега.

Beograd was covered with a thin layer of snow.

Мирис зиме осећао се у ваздуху, док се породица спремала за пут на Авалу.

The smell of winter was in the air as the family prepared for their trip to Avala.

Била је то Слава, дан Светог Николе, који су Неманја, Милица и Даница одувек проводили заједно са родитељима.

It was Slava, Svetog Nikole day, which Nemanja, Milica, and Danica had always spent together with their parents.

Неманја је, као најстарији од троје, одувек имао улогу миротворца у породици.

As the eldest of the three, Nemanja had always played the role of peacemaker in the family.

Била је то тежак задатак.

It was a difficult task.

Родитељи су увек имали велика очекивања од њега.

The parents always had great expectations of him.

Желео је да искористи ову прилику да им изнесе своје амбиције без страха од пресуде.

He wanted to use this opportunity to express his ambitions to them without fear of judgment.

Авала је била њихово одредиште.

Avala was their destination.

Надали су се да ће нова околина донети мир.

They hoped the new environment would bring peace.

Изласак сунца на планини увек је био спектакуларни призор.

The sunrise on the mountain was always a spectacular sight.

Док су се возили у белом "Југу", Неманја је размишљао како да започне разговор са родитељима.

As they drove in the white "Yugo," Nemanja thought about how to start the conversation with his parents.

Милица и Даница, мада млађе, често су компликовале ствари, тражећи пажњу на све стране.

Milica and Danica, though younger, often complicated things by seeking attention from all sides.

Пут до Авала био је пун начина, скретања и снежних намигара.

The road to Avala was full of turns, detours, and snowy drifts.

Зима је додала белину свим пејзажима.

Winter's whiteness blanketed all the landscapes.

Када су стигли, осетили су оштар зимски ваздух и свежину која носи одређени смиреност.

When they arrived, they felt the sharp winter air and the freshness that carried a certain calmness.

Али, није прошло дуго пре него што су старе унутрашње тензије почеле да се испољавају.

But it wasn't long before the old internal tensions began to surface.

Родитељи су отворили тему будућности.

The parents opened the topic of the future.

Критиковали су Неманју што се није определо за сигуран посао.

They criticized Nemanja for not choosing a stable job.

Хтели су да буде инжењер, а он је желео да буде уметник.

They wanted him to be an engineer, but he wanted to be an artist.

Док је снег лагано покривао врх Авала, Неманја је сакупио снагу.

As the snow gently covered the peak of Avala, Nemanja gathered his strength.

Одлучио је да избегне неизбежну свађу, али да изнесе шта стварно жели.

He decided to avoid the inevitable argument but to express what he truly wanted.

„Мама, тата,“ почео је стабилним гласом, „желим да будете поносни на мене, али ја морам следити свој пут.

"Mom, Dad," he began in a steady voice, "I want you to be proud of me, but I have to follow my own path."

“ Тишина је наступила.

Silence ensued.

Милица и Даница гледале су га са изненађењем, док су родитељи остали неми, изненађени његовом храброшћу.

Milica and Danica looked at him in surprise, while the parents remained speechless, surprised by his courage.

Док је излагао своје планове, откројеа је један део себе који је дуго скривао.

As he laid out his plans, he revealed a part of himself that he had long hidden.

Његове речи одјекнуле су у снегом покривеном врху планине.

His words echoed over the snow-covered mountain peak.

Напетост у ваздуху полако је почела да се топи.

The tension in the air slowly began to melt away.

На повратку, породица је ћутке размишљала.

On the way back, the family silently reflected.

Нове мисли почеле су да извиру међу њима.

New thoughts began to emerge among them.

Неманјина искреност је оставила дубок утисак.

Nemanja's sincerity left a deep impression.

Љубав према њему победила је скептицизам.

Their love for him overcame skepticism.

И док се враћали у Београд, снег је наставио да пада, али је у породичном аутомобилу владала топлина коју нису осетили дуго времена.

And as they returned to Beograd, the snow continued to fall, but there was a warmth in the family car that they hadn't felt in a long time.

Неманја је сада био спокојнији.

Nemanja was now more at peace.

Знао је да га чека дуг пут, али је осећао да га његова породица може разумети.

He knew he had a long road ahead, but he felt that his family could understand him.

Видели су га у новом светлу.

They saw him in a new light.

То није решило све проблеме, али је отворило пут ка новоразвијеним односима и уважавњу његове самосталности.

It didn't solve all the problems, but it opened a path to newly developed relationships and appreciation of his independence.