
Snowbound Reconciliation: Mladen & Sofija's New Beginning
FluentFiction - Serbian
Loading audio...
Snowbound Reconciliation: Mladen & Sofija's New Beginning
Sign in for Premium Access
Sign in to access ad-free premium audio for this episode with a FluentFiction Plus subscription.
У једном малом кафићу у Београду, близу Калемегдана, Младен седи и чека.
In a small café in Beograd near Kalemegdan, Mladen sits and waits.
Заснежени парк ствара слику мира, али у његовом срцу влада немир.
The snowy park creates a picture of peace, but in his heart, there is turmoil.
Преко пута, врата се лагано отварају и улази Софија, носећи капут који је прекривен снежним пахуљицама.
Across the street, the door gently opens, and Sofija enters, wearing a coat covered with snowflakes.
Младен је дуго чекао овај тренутак.
Mladen has been waiting a long time for this moment.
Кафић је топао и пријатан.
The café is warm and pleasant.
Светла су умирујућа, кафе мирише на свеже скувану кафу.
The lights are soothing, and it smells of freshly brewed coffee.
Младенов поглед прати Софију док се приближава столу.
Mladen's gaze follows Sofija as she approaches the table.
Погоди га осећај кривице и сетне радости.
He is hit by a feeling of guilt and wistful joy.
Није је видео годинама.
He hasn't seen her for years.
"Здраво, Софија," каже тихо, али сигурно.
"Hello, Sofija," he says quietly but surely.
"Здраво, Младене," одговара она, седећи преко пута њега.
"Hello, Mladene," she replies, sitting across from him.
Још увек је била иста - слободног духа, али очи су јој биле пуне туге коју је носила све ово време.
She was still the same—free-spirited, but her eyes were full of sadness that she'd carried all this time.
Младен почиње разговор, говори о радним обавезама, новим пројектима.
Mladen begins the conversation, talking about work obligations and new projects.
Софија прича о својим сликама, новим изложбама и путовањима.
Sofija speaks about her paintings, new exhibitions, and travels.
Али ниједно не дотиче тему која им је на уму.
But neither touches on the topic that's on their minds.
Након неколико тренутака тишине, Младен одлучује да прекине зид који је растао између њих.
After a few moments of silence, Mladen decides to break down the wall that had grown between them.
"Жао ми је због онога што се десило," мрмља, гледајући је директно у очи.
"I'm sorry for what happened," he murmurs, looking directly into her eyes.
"И мени је жао," одговара Софија, полако се осмехујући.
"I'm sorry too," replies Sofija, slowly smiling.
"Недостајала си ми, брате.
"I've missed you, brother."
"Снежне пахуље почињу да падају на пролазнике који пролазе великом прозору кафића.
Snowflakes begin to fall on the passersby walking by the large café window.
Мекана, бела завеса даје сцену помирења.
The soft, white curtain sets the scene for reconciliation.
Док они разговарају, причају о прошлости, грешкама и неразумевањима.
As they talk, they discuss the past, mistakes, and misunderstandings.
Разголитили су своје срце и пустили да бол оде.
They bared their hearts, letting go of the pain.
"Хоћемо ли покушати поново?
"Shall we try again?"
" пита Младен, гласом који сада звучи топлије и ближе.
Mladen asks, his voice now warmer and closer.
"Хајде да се потрудимо бити бољи једно према другом," одговори Софија, ситно кимајући главом.
"Let's make an effort to be better towards each other," Sofija responds, nodding her head slightly.
Осмех обасјава њено лице, а његово огледало.
A smile lights up her face, mirrored by his.
Излазили су из кафића заједно, док је снег и даље мирно покривао улицу.
They left the café together, as the snow continued to peacefully cover the street.
Обећали су да ће бити више у контакту, да ће више говорити једно с другим.
They promised to stay more in touch, to talk more with each other.
Прошлост су оставили за собом, док је пред њима стајао нови почетак.
They left the past behind, with a new beginning standing before them.
Младен је научио да показује своја осећања, а Софија је схватила колико су важне породичне везе.
Mladen learned to show his feelings, and Sofija realized how important family ties are.
Њихов однос, као празна слика, поново добија боје које ће обоје створити, корак по корак.
Their relationship, like a blank canvas, is gaining colors again, which they will both create, step by step.