Снег је тихо падао изнад студентског дома.

The snow gently fell over the student dormitory.

У холу, где су се сви окупљали, било је топло и пријатно, иако мало неуредно.

In the hall, where everyone gathered, it was warm and pleasant, though a bit messy.

Постери су украшавали зидове, а свуда около су били распоређени уџбеници, као да су део неког живог оркестра.

Posters adorned the walls, and textbooks were scattered everywhere, as if they were part of a living orchestra.

Кроз прозор се видела бела зима, која је давала осећај мира.

Through the window was the white winter, giving a sense of peace.

Ивана је седела на својој столици, тиха, са оловком у руци.

Ivana sat in her chair, quiet, with a pencil in her hand.

Иако је била повучена, њене мисли биле су бучне.

Although she was withdrawn, her thoughts were loud.

Најбољи пријатељ, Марко, није био свестан њених осећања.

Her best friend, Marko, was unaware of her feelings.

Марко је био друштвен и безбрижан, увек са осмехом, али за Ивана је био нешто више од пријатеља.

Marko was sociable and carefree, always with a smile, but to Ivana, he was something more than a friend.

Свако срце које је украшавало зидове подсећало је Ивана да се Дан заљубљених приближава.

Every heart decorating the walls reminded Ivana that Valentine's Day was approaching.

И она је знала да мора нешто учинити.

And she knew she had to do something.

Али страх јој је стајао на путу.

But fear stood in her way.

Бринула је да, ако отвори срце, то би могло уништити пријатељство које је имала с њим.

She worried that if she opened her heart, it could ruin the friendship she had with him.

Одлучила је.

She made a decision.

Написаће му писмо.

She would write him a letter.

Њено срце било је пуно речи које је желела да подели.

Her heart was full of words she wanted to share.

Написала је о до сада скривеном осећају, о томе колико јој значи и колико га цени.

She wrote about the feelings she had kept hidden until now, about how much he meant to her and how much she appreciated him.

Писала је са искреношћу коју је дуго чувала у себи.

She wrote with a sincerity she had long held within.

Неколико дана касније, Марко је седео у њиховој заједничкој соби.

A few days later, Marko was sitting in their shared room.

Видео је писмо на столу.

He saw the letter on the table.

Ивана је посматрала, срце јој је лупало у грудима.

Ivana watched, her heart pounding in her chest.

Марко је полако отворио коверат и почео да чита.

Marko slowly opened the envelope and began to read.

Док је читао, израз на његовом лицу полако се мењао.

As he read, the expression on his face gradually changed.

Завршио је, и подигао поглед ка Ивани.

He finished and looked up at Ivana.

Тишина је потрајала само тренутак.

The silence lasted only a moment.

Онда је Марко устао, пришао Ивани и обухватио је у загрљај.

Then Marko stood up, approached Ivana, and wrapped her in a hug.

„И ја сам се тако осећао“, прошаптао је.

"I felt the same way," he whispered.

„Само сам био превише срамежљив да признам.

"I was just too shy to admit it."

“Ивана је осетила како јој страх нестаје.

Ivana felt her fear disappear.

Њихова веза је била јача него икад.

Their relationship was stronger than ever.

Учили су да ризик вреди када је љубав у питању.

They learned that the risk is worth it when love is involved.

Бела зима иза прозора сада је изгледала светлије, а срца на зидовима добила су нови смисао.

The white winter outside the window now looked brighter, and the hearts on the walls took on new meaning.

Њихово пријатељство прерасло је у нешто више, и Ивана је схватила снагу онога што је учинила.

Their friendship grew into something more, and Ivana understood the power of what she had done.

Снага храбрости подпомогнутом љубављу била је важнија од било ког страха.

The strength of courage backed by love was more important than any fear.

Они су ушли у нову раван свог односа, заједно, са све већим осмехом и будућношћу која је садржала обећање нових, заједничких корака.

Together, they entered a new level of their relationship, with ever-bigger smiles and a future full of the promise of shared steps.